Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 6. и 7. априла 2023. године редовну посету Заводу за васпитање омладине Ниш, након којег је сачинио извештај о налазима са препорукама за отклањање уочених пропуста и недостатака у раду завода.
У одговору о поступању по препорукама завод је обавестио НПМ да ће приоритет бити побољшање услова и квалитета живота корисника у установи, да се израђује писани информатор у којем ће бити наведене све битне информације о боравку у установи и који ће уручивати корисницима приликом пријема, као и да ће установа инсистирати на континуираном стручном оспособљавању и усавршавању стручних радника и сарадника.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је обавестило НПМ да и даље није израђен ни нацрт подзаконског акта којим се уређује поступање установа у инцидентним ситуацијама и да су установе у обавези да поступају по налогу тог министарства из 2016. године у вези са заштитом права и интереса корисника и у складу са интерним процедурама поступања заштите корисника у случају инцидентних ситуација.
Заштитник грађана затражио је од Mинистарства здравља, Министарства финансија и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог да израде нацрте измена и допуна релевантних прописа из своје надлежности којима би се створио правни основ за обезбеђивање остваривања права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући незапосленим особама, које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, као и да поменуте нацрте прописа доставе Влади Републике Србије.
Заштитник грађана у мишљењу упућеном надлежним министарствима наводи да би се унапредио положај незапослених особа које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, а баве се неплаћеним кућним радом, уколико би им било омогућено да стекну право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада (у кући - вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, као и рада на пољопривредном имању и др).
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су старије жене на селу угрожене и недовољно видљиве, да се суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем, и да не уживају у потпуности социјална и здравствена права због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, недостатка услуга јавног превоза, услуга социјалне заштите као и због отежаног приступа здравственим установама.
"Посебно су угрожене жене старије од 80 година које живе у самачким домаћинствима, а међу њима је највише оних којима треба подршка других лица или социјалних и здравствених служби, што без одговарајућих услуга подршке у заједници доводи до низа проблема“, рекао је Пашалић на представљању „Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“.
Пашалић је, представљајући извештај у Палати Србија, навео и да старије жене на селу ретко имају стална примања и имовину на своје име и да не учествују у развоју локалних политика, нити у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.
"У последње три године број старијих жена на селу којима је потребна услуга помоћ у кући стално је растао, посебно код старијих жена које живе у самачком домаћинству. По питању услуге кућног лечења, потребе старијих жена на селу многоструко су веће од капацитета пружалаца ове услуге“, рекао је заштитник грађана.
Пашалић је указао и да је, на сугестију Заштитника грађана, Законом о родној равноправности омогућено да жене које нису здравствено осигуране по другом основу стекну здравствено осигурање на основу неплаћеног кућног рада, али се ова одредба на жалост не примењује.
Фото: Заштитник грађана
Заштитник грађана тражи од надлежних органа да се ова законска могућност примењује у потпуности када су у питању старије жене на селу, а од јединица локалне самоуправе да обезбеде континуирано финансирање услуга помоћи у кући и кућног лечења, рекао је Пашалић.
Председница удружења „Снага пријатењства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно лошији него у граду, да многе од њих немају пензију, да су много чешће изложене насиљу од старијих жена у граду и да већина старијих жена на селу трпи економско насиље.
"Према попису из 2022. године, у Србији је регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, од чега њих око 336.000 живи на селу. У сеоским срединама живи и 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу дискриминисане, друштвено невидљиве и у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас поводом 18. октобра - Европског дана борбе против трговине људима, да свако може постати жртва трговине људима и да је за борбу против овог тешког кривичног дела веома важна детаљна информисаност грађана о овом проблему али и адекватна и координирана акција надлежних органа.
"Трговина људима је растући проблем у целом свету, а жртве су најчешће жене, деца и сиромашне особе. Међутим, у време интернета свако може постати жртва трговине људима због чега је кључно едуковати и информисати јавност о изворима и врстама ризика од трговине људима", рекао је Пашалић.
Заштитник грађана је навео да трговина људима представља кршење основних људских права и озбиљан друштвени проблем, који је често невидљив и који може бити свуда око нас а да га не будемо свесни.
"Због тога је важно да се на време препозна да је реч о трговини људима, јер у супротном жртва трпи трауме које су изузетно тешке и трајне. Исто тако је веома важна и хитна, адекватна и координисана реакција надлежних органа у сузбијању трговине људима и заштити жртава", рекао је Пашалић.
Заштитник грађана поседује дугогодишње искуство и знање у контроли рада надлежних органа када дође до сазнања да постоји сумња на трговину људима, а ефикасан рад биће настављен кроз обављање послова Националног известиоца у области трговине људима, што је надлежност коју Заштитник грађана врши по новом Законом о Заштитнику грађана из 2021. године.
Заштитник грађана подржава допуну Закона о заштити лица са менталним сметњама и оцењује да су од изузетног значаја напори којима се подстиче доношење закона, поступака, успостављање органа и установа применљивих на децу у сукобу са законом и децу извршиоце кривичних дела, што је и једна од обавеза коју је Република Србија преузела ратификацијом Конвенције УН о правима детета.
Заштитник грађана у мишљењу на Нацрт закона о допунама закона о заштити лица са менталним сметњама оцењује да је од изузетне важности прописати и уредити могућност оснивање посебне организационе јединице у оквиру психијатријске установе за децу са посебним организационим делом, за потребе дијагностиковања и лечења деце, имајући у виду чињенице да су током претходних година извршена тешка кривична дела од стране деце која у време извршења тих кривичних дела нису била кривично одговорна. Али, Заштитник грађана је мишљења да је неопходно претходно изменити и допунити опште одредбе у чл. 12. Закона, у складу са обавезама остваривања права детета садржаних у Конвенцији УН о правима детета, нарочито права детета на највиши ниво здравствене и медицинске заштите и на рехабилитацију и права да се свако дете лишено слободе одваја од одраслих и у том циљу предлаже да се општим одредбама у члaна 12. после стaва 3. дода нов став који гласи: "За лечење детета са менталним сметњама образују се посебне организационе јединице у домовима здравља и оснивају психијатријске установе за децу“.
Заштитник грађана сматра да је неопходно претходно спровести нормативно уређење и обезбеђивање услова за оснивање одговарајуће психијатријске установе за децу, односно, посебног организационог дела психијатријске установе за децу затвореног типа како би се одредба у члан 1. Нацрта реализовала без угрожавања гарантованих права детета на највиши ниво здравствене и медицинске заштите и на рехабилитацију, као и у складу са другим међународно прихваћеним правилима и стандардима.
Информатор о раду
