a

b_300_0_16777215_00_images_20231215Foto_1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је полно узнемиравање у академскoj заједници присутно, али да је за сузбијање ове појаве потребан много темељнији приступ и самог Универзитета, како би се рад свих надлежних институција учинио ефикаснијим, а починиоци санкционисали. 

„Потребно је радити у више праваца да би се ова појава осветлила на прави начин и увидело колико је она учестала. Међутим, за процесуирање починилаца нису довољне предпоставке, већ чињенице до којих је могуће доћи ако се на факултетима у пуној мери користе успостављени механизми за борбу против полног узнемиравања, што се односи на примену постојећих протокола, као и професионалан приступ изабраних повереника на факултетима, јер су прва инстанца за помоћ жртви“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је на отварању округлог стола „Борба против сексуалног узнемиравања у академској заједници" истакао да је потребно да и надлежни државни органи реагују још примереније, када је реч о поступању према кривичном делу какво је полно узнемиравање.

b_300_0_16777215_00_images_20231215Foto_2.jpeg
Фото: Заштитник грађана

„Полно узнемиравање јесте кривично дело, али су казне мале и крећу се од одређивања новчаног износа до казне затвором у трајању од шест месеци, а у случају малолетника од три месеца до три године. Простор за унапређење се односи и на чињеницу да тужилаштво по службеној дужности не покреће поступак, већ предлог за кривично гоњење подноси оштећена страна, односно жртва“, оценио је Пашалић.

Не сме се дозволити да полно узнемиравање постане предмет пажње тек када се појави у медијима, нагласио је заштитник грађана и као пример навео два случаја забележена на факултетима која су до сада добила епилог.

„Зато је потребно да се предузму сви неопходни кораци како би се жртве полног узнемиравања, а то су махом жене, охрабриле да пријаве насиље, јер ако све остане под велом тајне, проблем о ком се говори, али се не расветљава и изостају санкције, мале су шансе за сузбијање ове појаве у пуном обиму, истакао је Пашалић. 

Представница Мисије ОЕБС у Србији Агнес Боденс указала је да је неопходно да се заједничким напорима подстакну позитивни трендови, који морају да буду примењени у академској заједници.

„Имамо забрињавајуће статистичке податке који говоре о присутности сексуалног узнемиравања у академској заједници. Недовољно се пријављује, што доводи до изостанка реакције друштва на ову појаву“, рекла је Боденс.

Округли сто „Борба против сексуалног узнемиравања у академској заједници" организован је са циљем да представници државних институција, академске заједнице, цивилног друштва и међународних организација покрену дијалог и формулишу препоруке које ће допринети ефикаснијим механизмима за проналажење одрживих решења како би се предупредило насиље у било ком појавном облику.