Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас поводом Међународног дана људских права – 10. децембра да највеће достигнуће у области људских права представља свест да поред права која свако тражи за себе треба да постоји и потреба да се помогне свима чија су права угрожена.

"Кључна реч је солидарност, тачније узајамна подршка и потреба да се помогне другоме. Солидарност представља традицију људи са ових простора, што се показало у најкритичнијим ситуацијама, чак и у новијој историји“, изјавио је Пашалић.

Пашалић је рекао да солидарност подразумева поштовање права сваке особе и оснаживање њених потенцијала кроз подршку и помоћ и подсетио на важности добробити сваког човека јер смо сви на бројне начине повезани, посебно у кризним временима.

"Свакога дана треба да имамо на уму да сваки наш суграђанин, комшија или колега, сваки човек има иста она права која себи признајемо. Та права сви ми појединачно треба да поштујемо али и да их штитимо и помогнемо у случајевима када су нека од њих угрожена“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је утврдио да полицијски службеници Полицијске станице Свилајнац приликом примене полицијских овлашћења нису извршили проверу идентитета доведеног лица, утврдили да је реч о малолетном лицу, нису упознали доведено лице о разлозима довођења, праву на обавештавање блиског лица, као и праву на браниоца, нити сачинили извештај о примењеном овлашћењу. Такође Заштитник грађана је утврдио да Сектор унутрашње контроле, сматрајући да се у наводима поднеска притужиоца стичу елементи мучења, нечовечног и понижавајућег поступања полицијских службеника ПУ Јагодина, наведени поднесак надлежном тужилаштву није доставио без одлагања, а најкасније у року од 24 часа од сазнања.

Заштитнику грађана је органу управе упутио препоруке у циљу унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Уважавајући мишљење Заштитника грађана, Министарство просвете и репрезентативни просветни синдикати договорили су измене Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика према којима број деце и имовинско стање више нису међу главним већ су постали допунски критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба.

Заштитник грађана је поступајући по сопственој иницијативи упутио мишљење Министарству просвете да у Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика треба изменити критеријуме за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, прописаних чланом 34.  став 1. тачка 5. и тачка 7.

Заштитник грађана је указао да је потребно изменити критеријум - имовно стање запосленог и критеријум – број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 године старости, тако што ће се исти примењивати само као допунски, a не као главни критеријум.

Министарство просвете је усвојило мишљење Заштитника грађана на тај начин што је преговарало са репрезентативним синдикатима, са којима је затим Влада Републике Србије 21. октобра 2022. године закључила Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика којим је прописано да се критеријуми имовно стање запосленог и број деце примењују као допунски критеријуми, односно у случајевима када више запослених има исти број бодова.

Истим изменама Посебног колективног уговора прихваћено је још једно мишљење Заштитника грађана донето након поступка покренутог по притужби Синдиката образовања Србије, Одбор Јабланичког округа, да школе неправилно и незаконито примењују чланове 34-36. Посебног колективног уговора што доводи до повреде и угрожавања права запослених, као и регуларности спровођења поступка бодовања запослених за чијим радом је престала потреба.

Мишљење Заштитника грађана да је потребно уредити састав и број чланова комисије која директору образовне установе даје предлог запосленог за чијим радом је престала потреба уважено је тако што је изменама Посебног колективног уговора прописало да комисија има најмање три члана, да је број чланова увек непаран и да је обавезни члан секретар установе.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Мишљење Заштитника грађана по сопственој иницијативи

Заштитник грађана Зоран Пашалић данас је у Шапцу потписао споразум о сарадњи са Удружењем омбудсмана Србије у циљу заједничког рада на унапређењу заштите права грађана и промоцији људских и мањинских права и слобода у Републици Србији.

"Локалне самоуправе су међу надлежним органима на чији рад се грађани врло често притужују Заштитнику грађана. Због тога подржавамо израду закона којим би био регулисан положај и статус локалних омбудсмана а тиме уједно унапређена заштита права грађана у локалним самоуправама", рекао је Пашалић после потписивања споразума.

Пашалић је навео да би новим законом о локалним омбудсманима требало да буде прописана обавеза да свака општина и град у Србији имају свог заштитника људских права, а да положај локалног омбудсмана мора бити уређен до детаља - трајање мандата, начин рада, али и како ће бити заштићен када његов мандат престане.

"Када локални омбудсман обавља добро свој посао то може имати далекосежне последице и по њега и по његову породицу због чега сматрамо да заштита локалног омбудсмана након истека мандата мора да буде експлицитно дефинисана законом", рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је најавио да ће у наредном периоду, у циљу бољег сагледавања проблема грађана у локалним заједницама, обилазити општине и градове у којима постоје локални омбудсмани али и оне у којима тај орган још није успостављен.

Председница Удружења омбудсмана Србије Марина Попов Иветић, која је у име удружења потписала споразум, захвалила је Пашалићу на континуираној подршци и помоћи у раду локалних омбудсманима и изразила задовољство због будућег заједничког рада на унапређењу права и слобода грађана.

Према споразуму, Заштитник грађана и Удружење локалних омбудсмана између осталог спроводиће заједничке активности, обуке, медијске промоције, пројекте и истраживања у циљу унапређења и промоције људских права.

Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог да га обавести да ли је припремило подзаконске акте којима би се омогућила примена Закона о родној равноправности којим је, између осталог, прописано да лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу стиче то право по основу неплаћеног рада у кући.

Пашалић је у допису надлежном министарству подстио да је Законом о родној равноправности, који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, прописано да се подзаконски акти за спровођење овог закона доносе у року од годину дана од дана ступања закона на снагу.

Заштитник грађана од ресорног министарства, које врши надзор над применом овог закона, тражи да га у року од 15 дана обавести о мерама које је самостално предузело и у сарадњи са другим надлежним органима како би се омогућила примене законских одредби у пракси.

Пашалић подсећа да по Закону о родној равноправности лица која нису здравствено осигурана по било ком другом основу стичу то право по основу неплаћеног кућног рада  (вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, неплаћени рад на пољопривредном имању и др).