Чланови Студентске организације на Правном факултету Универзитета у Београду данас су четврти пут били у посети институцији Заштитника грађана, као пример добре праксе Заштитника грађана у едукацији младих о заштити људских права и слобода.
У конструктивној атмосфери студенти су сазнали о историјату института омбудсмана у свету, о овлашћењима којима Заштитник грађана Републике Србије располаже, како изгледа процес подношења притужби грађана на рад органа државне управе, као и поступак контроле законитости и правилности рада државних органа и упућивање препорука.
Институција Заштитника грађана обележила је петнаест година Панела младих саветника свечаним програмом који је окупио садашње и бивше чланове Панела, представнике институције и партнерских организација које дуги низ година подржавају рад са младима. Догађај је био посвећен промоцији улоге младих у заштити људских и дечјих права кроз панел дискусије, размену искустава и осврт на резултате рада у протеклих петнаест година.
Прославу је отворио Заштитник грађана Зоран Пашалић, који је поздравио младе панелисте и захвалио се свим садашњим и бившим члановима Панела на дугогодишњој посвећености. Он је истакао да је Панел младих саветника један од најзначајнијих механизама у раду институције јер омогућава да се глас младих чује и уважи у процесима који се тичу њихових права.
„Панел младих саветника је део институције Заштитника грађана. Током петнаест година постојања, више од 200 младих учествовало је у његовом раду и помогло нам да боље разумемо теме које су младима заиста важне. Ваша искуства, ставови и енергија дају снажан допринос нашем раду и утичу на креирање препорука и активности у области људских и дечјих права“, поручио је Заштитник грађана.
Он је нагласио да Панел младих саветника представља пример истинског учешћа младих у јавном животу и да њихов допринос има трајан значај за институцију.
Фото: Заштитник грађана
Централни део свечаног програма биле су панел дискусије у којима су учествовали садашњи и некадашњи чланови Панела младих саветника. Они су поделили своја искуства о раду у Панелу, темама којима су се бавили и начину на који је учешће у овом механизму утицало на њихов лични развој.
У дискусијама су истакнуте следеће теме:
значај укључивања младих у процесе доношења одлука;
улога Панела у подизању свести о људским и дечјим правима;
конкретни резултати и иницијативе покренуте током година;
важност континуитета и оснаживања будућих генерација чланова Панела.
Дискусије су показале да Панел пружа простор младима да буду активни учесници у заштити људских права и да институцији даје драгоцен увид у потребе младих.
Кроз цео догађај више пута је истакнуто да Панел младих саветника није формално тело, већ живи механизам који кроз рад младих чини институцију отвореном, савременом и усмереном на будућност. Њихов допринос видљив је у бројним анализама, истраживањима, кампањама и препорукама које су настале на основу увида младих из целе Србије.
Панел је препознат као место где млади развијају културу дијалога, уче о правима, али и активно обликују рад институције.
Простава 15 година Панела младих саветника Заштитника грађана протекла је у знаку младих, њихових достигнућа и визија. Догађај је потврдио да Панел представља један од кључних механизама за укључивање младих у јавне процесе и промоцију људских и дечјих права. Институција Заштитника грађана остаје посвећена даљем јачању овог механизма и подршци младима да наставе да активно учествују у креирању друштва заснованог на поштовању достојанства и права свих.
Организација догађаја подржана је кроз пројекат „Борба против дискриминације и промоција различитости у Србији“, који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“.
У Палати Србија данас је представљен Посебан извештај Заштитника грађана о улози младих у заштити животне средине, заснован на истраживању које је CeSID спровео у сарадњи са Панелом младих саветника Заштитника грађана на узорку од преко 1.000 ученика основних и средњих школа широм Србије.
Истраживање је израђено у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“, чија трећа фаза (2023–2026) подржава реформе у области људских права, владавине права и демократије у складу са европским стандардима.
Фото: Савет Европе
Резултати показују да млади као највеће проблеме наводе избор школе или факултета (38%), корупцију и криминал (34%) и стање животне средине (30%). Више од половине анкетираних сматра да је стање животне средине у Србији лоше, а као највеће еколошке изазове издвајају загађење ваздуха, река и дивље депоније.
Ученици одговорност за стање животне средине виде као заједничку – грађане и државне органе препознају као најодговорније, док као кључне мере издвајају строжу казнену политику према загађивачима и подршку еколошким организацијама.
Фото: Савет Европе
Иако већина ученика има развијене еколошке навике у домаћинству, активизам ван школе је и даље низак. Две трећине младих желе више садржаја о екологији у школи, а посебно истичу потребу за јасним и поузданим информацијама државних институција.
Представљање извештаја организовано је како би се у дијалогу са државним органима, школама, цивилним друштвом и младима размотрили налази истраживања и препоруке за унапређење еколошког образовања и јачање локалног активизма. Заштитник грађана упутиће препоруке надлежним органима и наставити да прати њихову примену.
Заштитник грађана је на основу информација добијених од представника удружења особа са инвалидитетом – чланова Савета Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом, утврдио да важећим прописима којима су одређени услови за обављање здравствене делатности није прописано да прилаз објекту у којем се налази здравствена установа, односно приватна пракса, мора бити прилагођен за приступ особама са инвалидитетом. Заштитник грађана сматра да до повреде права особа са инвалидитетом на доступност здравствене заштите долази и због недостатака у прописима, те у складу са својим овлашћењима је упутио Министарству здравља Иницијативу за измену и допуну Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене заштите.
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) објавио је извештаје о посетама прихватилиштима за странце у Падинској Скели и Пландишту, који су обављени у јуну и јулу 2025. године.
Према одговору Министарства унутрашњих послова у прихватилишту у Пландишту су завршени радови на поправци канализационих цеви, па су тоалети оспособљени и могу се користити; странци којима је утврђен идентитет су у највећем броју отпуштена из Прихватилишта јер није било довољног изгледа да се могу принудно удаљити из земље и упућени су у прихватне центре Комесаријата за избеглице и миграције; размотриће могућност опредељивања једне просторије за обављање верских обреда; очекује се у наредном периоду попуњавање систематизованих радник места полицијских службеника, како би их било довољно за непосредан рад са странцима; наставиће се напори да се уз помоћ Црвеног крста Србије континуирано набавља гардероба за странце којима је то неопходно.
У прихватилишту у Падинској Скели још увек нису замењени дотрајали санитарни уређаји па су ургирали надлежним организационим јединицама; у априлу је обављена дезинсекција и дератизација и поново је планирано за крај ове године; надлежној линији рада је упућен захтев за проверу воде из водовода, а уз сваки оброк странци добијају и флашу пијаће воде.
НПМ је обавештен да се одржавају састанци Министарства унутрашњих послова и Министарства здравља ради израде анекса споразума о сарадњи та два министарства како би странцима који бораве у прихватилиштима биле пружене здравствене услуге, те да се у наредном периоду очекује финализација тога. НПМ је такође обавештен о мерама које се предузимају у циљу спречавања недозвољеног поступања полицијских службеника према странцима – они су од стране старешина и кроз редовне обавезне обуке упознати са законодавним оквиром који се односи на начела обављања полицијских послова, а контролу њиховог рада континуирано обављају старешине Управе граничне полиције.