a

У тренутку док обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама, у Србији се само у неколико претходних дана догодило више случајева тешког породичног насиља, нажалост и са смртним исходом. И поред напора државе да унапређењем закона и усаглашенијом сарадњом надлежних, поступци које је Заштитник грађана водио у претходне две године, утврђују да и даље у систему заштите жена од насиља постоје слабости, изјавио је поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама заштитник грађана Зоран Пашалић.

Законом о спречавању насиља у породици, пре две године као новине, уведене су хитне мере удаљења насилника из куће, као и групе за координацију и сарадњу надлежних органа, али се у примени и даље уочавају недостаци. Полицијски службеници неадекватно процењују ризик, не препознају нити евидентирају факторе ризика од понављања насиља (понављање насилног понашања, злоупотреба алкохола, прекид интимне везе или спор око вршења родитељства). И даље се у раду полиције и центара за социјални рад уочава минимизирање насиља, па се психолошко насиље, укључујући и претње, квалификују као „расправе“ и „несугласице“, а изложеност деце насиљу над мајком и даље се не препознаје као злостављање и занемаривање детета. Сарадња полиције, центара за социјални рад и тужилаштава унапређена је кроз рад група за координацију, али се и даље уочава одсуство сарадње здравствених установа са органом старатељства што отежава примену мера подршке жртви и превенцију понављања насиља, наводи Пашалић.

Број запослених у центрима за социјални рад смањује се годинама уназад, док број случајева насиља расте и за 50 одсто годишње. Тако је 2016. године Градски центар за социјални рад евидентирао око 6500 пријава насиља, а у 2017. години близу 9000. Број стручних радника је међутим све мањи, па има одељења у којима један запослени води и више од сто случајева насиља. Републички завод за социјалну заштиту упозорава на ризике од урушавања система социјалне заштите још од 2016. године, а на то је указао и Заштитник грађана у свом Посебном извештају о стању права детета, који је недавно објављен.

Процесуирање насиља у породици такође није достигло задовољавајућу ефикасност. Казне изречене насилницима још увек су веома благе, чиме се не шаље довољно одлучна порука државе о примењивању политике нулте толеранције за насиље, наглашава Пашалић.