Истраживање „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“, које је Заштитник грађана уз подршку Мисије ОЕБС у Србији спровео током 2017. године, представљено је данас у београдском Медија центру. Резултати истраживања показују да је заступљеност жена у управама локалних средина на веома ниском нивоу, што указује на недостатак родних политика и недовољно спровођење механизама за родну равноправност.
Када је реч о заступљености жена на местима одлучивања и у јединицама локалне самоуправе, приметно је да степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте.
Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.
Коментаришући налазе истраживања, заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да њих најбоље осликавају готово свакодневне ситуације из републичког Парламента.
Ако у Парламенту Србије често чујемо увреде на рачун жена, можемо да замислимо каква је тек ситуација у локалним самоуправама где не постоји контрола, нити санкције за неспровођење родне равноправности, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.
Према његовим речима, резултати истраживања у 143 локалне самоуправе показали су да су жене председнице у свега 14,4 одсто општина. Поражавајући резултати, додао је, указују и на потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.
У Србији су жене више заступљене на извршилачким функцијама, што значи да оне раде, а неко други одлучује, и то треба изменити корекцијом постојећих и доношењем нових прописа, оценио је Пашалић.
Он је истакао да није проблем само у законима, који су добри, већ у њиховој примени. Имамо проблем, констатовао је, када неко може да бира да ли ће нешто применити или не, због чега су у овој фази развоја друштва неопходне санкције да би неко био приморан да спроведе оно што му закон налаже, истакао је заштитник грађана. Према његовом мишљењу, најважније је да се тачно утврди шта је неопходно урадити да бисмо имали већу заступљеност жена на локалу.
Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић је рекла да истраживање прати видљивости жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност.
Налази истраживања говоре о недостатку родних политика И недовољној функционалности механизама за родну равноправност који се у великом броју не баве оним пословима због чега су основани, истакла је Стевановић,. Такође, квоте које приписују да најмање 30 одсто жена буду у органима примењује се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.
Помоћница генералног секретара Наташа Јовић оценила је као аларманто одсуство жена у одлучивању у локалним срединама. Жене су председнице месних заједница у мање од пет одсто случајева. Учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти је минимално. У 137 локалних самоуправа међу одборницима је седам жена са инвалидитетом, а две су Ромкиње , нагласила је Јовић.
 Посебан извештај Заштитника грађана |
Информатор о раду
