Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је да новинари у Србији већ више година раде у тешким условима, неретко изложени физичким и вербалним нападима, и најавио да ће јединствена база података о нападима на новинаре, коју ова институција прави са струковним удружењима и синдикатима, представљати једну врсту системске подршке.
„Више пута сам упозоравао на лоше стање у медијима и тражио да се казне одговорни за претње и нападе на новинаре, чији положај и рад су посебно отежани у условима актуелне пандемије. Такође, убиства и физички напади на новинаре и њихову имовину већ дуги низ година нису решени“, рекао је Пашалић поводом 2. новембра, Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима.
„Надлежне институције су дужне да створе безбедно окружење за њихов рад, а база података коју правимо представља само један од корака у том правцу. Јединствена база података о нападима и притисцима на новинаре биће нека врста системске подршке раду и независности новинара с обзиром да иза ње стоји институција Заштитника грађана као независна државна институција високог ранга која се бави заштитом људских права“, навео је Пашалић.
Заштитник грађана је навео да би ова база података требало да буде инволвирана у Акциони план за примену Медијске стратегије, као и да ће у њој посебан акценат бити стављен на економске притиске јер су новинари највише изложени таквим притисцима и због тога што они највише утичу на њихов живот и професионални рад.
Међународни дан борбе против некажњивости злочина над новинарима установљен је одлуком Уједињених нација 2013. године, после убиства француских новинара Жислена Дипона и Клода Верлона током извештавања из афричке државе Мали.
Информатор о раду
