Из медија

Детаљи

Објављено: 17.03.2021.

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост Јутарњег дневника на Радио-телевизији Србије.

Враћамо се поново теми пандемије и ономе што је актуелно - да ли вакцинисани плаћају цех због невакцинисаних? Да ли би једна од казни за све које присуствују журкама и масовним окупљањима, а шире заразу, могла бити друштвено користан рад у ковид болницама? И то су само неки од предлога које смо претходних дана чули од чланова Кризног штаба, и од лекара и од политичара. О томе чија су права угрожена у борби са вирусом и да ли би овакве идеје имале законску потпору разговарамо са Заштитником грађана Зораном Пашалићем. Синоћ од девет сати све је закључано на пет дана. Шта Ви мислите о најновијем предлогу о којем се говори већ неколико дана - чланови Кризног штаба предлажу да вакцинисани на неки начин буду награђени, да не плаћају цех због тога што ови други нису невакцинисани, како вам све то звучи, да ли треба да постоји награда и казна?

Право сваког грађанина је да изабере да ли ће бити вакцинисан или неће. Свакако, пошто сам се вакцинисао не могу да говорим против вакцине, али не може се правити по том основу нека врста деобе становништва Србије да ли су или нису вакцинисани. Знам за те идеје и знам да су постојале идеје да они који су вакцинисани односно ревакцинисани, могу да присуствују спортским манифестацијама, концертима, уопште културним манифестацијама за разлику од оних који нису.

Али то предлажу и лекари и то је, на пример, већ заживело у Израелу. Они имају неке врсте зелених пропусница, они који су вакцинисани могу да улазе у клубове, на концерте, а ови могу да буду испред само. Значи, ви кажете да је то дискриминација?

Не, ја не кажем да је дискриминација. Члан 14. Конвенције о људским правима говори о дискриминацији и можда би се могло на неки начин ширим тумачењем ту подвести, мада је тамо таксативно набројано шта се сматра дискриминацијом. Говорим о томе да је свачији избор да ли ће се вакцинисати или неће, и да на тај начин заиста нико не може бити стављен у подређени положај.

А где је граница између људског достојанства и Закона о заштити становништва од заразних болести?

Добро питање. Граница је у томе да све мере које се предузимају морају се предузимати у целини, и то врло ригорозно. Тек на тај начин ћемо добити заиста ефекат тих мера.

Како можемо добити ефекат тих мера? Када смо се припремали за овај разговор шта сте ми рекли? Предлажете да се на лицу места, шта да се дешава?

Видите, постојале су идеје о такозваном раду у јавном интересу. То је један од предлога, па онда да се ради ПЦР тестирање особа која се затекну илегално у клубовима, значи ови који раде илегално или који су на илегалним журкама, да се на тај начин ако су заражени уведу у категорију лица која су чинила кривично дело. То кривично дело се може чинити једино са умишљајем, а јако је тешко у судском поступку доказати да је то дело које учињено са умишљајем.

Што се тиче овога првог, и то је један од већих проблема. Даћу вам само податак за Београд, од неких 100.000 извршних решења само 1% се односи на рад у јавном интересу. Зашто? Рад у јавном интересу по закону мора прво бити прихваћен од стране онога коме је изречена таква врста казне. Значи, не можете ви никога приморати да ради у јавном интересу.

Да, ми смо сада прешли на другу тему, то је друштвено користан рад. Али само да завршимо са вакцинисанима и невакцинисанима. Да ли треба да буду награђени? То је, на пример, у Америци заживело, баке и деке који су вакцинисани могу се виђати са својим унуцима. Ви сте, значи, апсолутно као Заштитник грађана против неког таквог решења?

Видите, ако је то рекла медицинска струка она је, такође, рекла и ово. Да је стицање имунитета индивидуално. Прво свако од нас носи различити имунитет, друго повезано је са годинама без обзира коју вакцину примили. Да ли вам сам чин ревакцинације гарантује да ви нећете добити вирус и да нећете другог заразити? Треба да прође неко време, које је то време и ко га проверава, да ли се сваки пут када те особе излазе у јавност ради тестирање на број антитела која они имају, да сигурност да ако и добију ковид ће проћи у једној лакшој форми? То се доста чини једноставним али није једноставно.

Да. Значи, тешко да ће то заживети да вакцинисани могу да улазе на утакмице, да иду на концерте.

Ја то не знам.

Мало теже за реализацију.

Ја то не знам. Знам да смо ми више пута говорили о томе да већина која врло поштује ове мере не треба апсолутно да трпи због тога што мањина и то највећа мањина, умишљено, дакле својевољно крши те мере, било да су то журке у приватним кућама, становима, у локалима који се затварају у неко време и не раде легално, и да не говоримо о низу других мера. Затим, тржни центри, није ми јасна једна ствар, а то је ако кубатура и квадратура једног тржног центра подразумева безбедност одређеног броја грађана, па зашто се онда сукцесивно не пуштају грађани – један одређени број уђе, када тај број изађе, не у целини него појединачно онда се пуштају други.

Добро. Доктор Предраг Кон је говорио о друштвено корисном раду за све који се затекну на журкама а испостави се да су позитивни, каже да би они могли помоћи у ковида болницама, тамо не требају само здравствени радници.

Уколико пристану да помажу у ковид болницама. Јер, кажем, за рад у јавном интересу морате имати сагласност онога коме је та казна изречена. Свакако ако неко крене да обавља рад у јавном интересу који је у интервалу од 20 до 320 сати може бити, а притом одустане од тога, сваких осам сати рада у јавном интересу замењује му се једним даном казне затвора.

Значи, не може се натерати да ради?

Не, не може се натерати. Има ту низ, како бих рекао, услова за рад у јавном интересу. Прво мора да пристане, а затим тај рад не сме да му вређа достојанство. То су два основа.

Па како казнити те људе, шта је најефикасније?

Видите, није да Заштитник грађана предлаже ово што ћу ја вама рећи. Али оно што смо док сам још радио у Прекршајном суду радили се показало као врло ефикасно, а то
је примена члана 308 Закона о прекршајима који већ дуго постоји у закону о прекршајима и мењао је само свој број, суштину не. То је да се, када неко лице крши уредбу, одлуку, закон, одмах процесуира, одмах кажњава и да се казна одмах извршава. Било да је у питању алтернативна затворска и новчана, било да је кумулативна, и затворска и новчана, и било да ту још је и нека заштитна мера рад у јавном интересу.

Значи, казна на лицу места. Хвала што сте говорили за Дневник.

Детаљи

Објављено: 15.03.2021.

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Дан уживо“ на ТВ Н1.

О изласку новинарских удружења из Владине радне групе за безбедност новинара након повезивања портала КРИК са Вељком Беливуком, разговараћу са Заштитником грађана Зораном Пашалићем. Господине Пашалићу добар дан! Хвала вам што сте овде! Ви сте неко ко је покренуо ову радну групу. Како коментаришете излазак новинарских удружења из ње?

- Морам да вас исправим. Ја никада нисам покренуо ту радну групу. Ми смо покренули платформу на којој би се евидентирала свака врста...

Али је радна група била покренута на вашу иницијативу, то сам хтела да кажем.

- Не, на нашу иницијативу је створена после три године врло мукоттрпног рада, једна платформа коју је потписало 10 организација 7 удружења и 3 синдиката, на којој се треба евидентирати свака врста притисака, напада, дискредитације, свака врста ометања новинара у вршењу свог посла. То је оно што је потекло од Заштитника грађана.

Добро, нисте ми одговорили на питање.

- Наша платформа, како се она практично и назива и како је познатија у јавности, из ње колико ја знам није иступио нико до данашњег дана.

Добро, али ви сте члан радне групе, ако се не варам.

- Тако је. Ја јесам члан Радне групе са осталима који се налазе у тој радној групи.

Добро. Можете ли ми одговорити онда на питање које сам вам поставила, а то је, како гледате на то што су одређена новинарска удружења одлучила да напусте ту радну групу Владе?

- Свачије је право да учествује у неком послу или да изађе из тог посла, па чак и у тој радној групи о којој ви говорите. Оно што је са аспекта Заштитника грађана најзначајније јесте да та платформа о којој вам ја говорим и у коју је заиста велики труд уложен да би се она као таква формирала, са седам група напада на новинаре и 47 подгрупа, и заживела и да би сва новинарска удружења и три синдиката која сам навео, уносили податке у платформу.

Ваша једиствена платформа скупља све пријаве о нападима на новинаре, али може ли она да заштити новинаре? Не може. Зато вас питам...

- Ви сте поставили питање, ви сте одговорили.

Добро, може ли платформа да заштити новинаре?

- Свакако да може, јер на тој платформи постоје евиденције о ономе што се може сматрати нападом у смислу кривичног дела, затим притиском што већ је практично посао суда у смислу увреде. И оно што је најважније, а то је евиденција где се види тачно ко је, колико пута, на који начин онемогућио новинаре у вршењу њиховог посла.

Добро. А која је улога радне групе чији сте ви члан?

- Улога радне групе је да заштити новинаре, то је њена базична улога, од сваке врсте напада. Ви знате да је уведен и СОС телефон где новинари могу да се јављају. Она је до сада успоставила неке, колико сам ја схватио, организационе принципе за неко даље и дугорочно деловање.

Ако радна група владе штити новинаре, господине Пашалићу зашто ви као члан те радне групе нисте подржали портал КРИК и новинаре тог портала када су их провладини таблоиди повезали са Вељком Беливуком?

- Видите, оно што сам ја сазнао из медија, када конкретно говоримо о порталу КРИК, не спада у домен заштите грађана већ у домен тужилаштва, односно ако им је угрожена безбедност онда је то посао полиције и тужилаштва. Ако опет неко тумачио да се своди на увреду или клевету, мало пре сам рекао, да је то питање суда. Оно што је најважније у свему томе, то је да Заштитиник грађана да неко саопштење...

А што нисте дали?

- Само да завршим, молим вас, …којим би осудили или на било који други начин се огласио. Али као што знате, то је и јавности познато, то није пут којим ја идем. Мени не треба ни лична афирмација, ни афирмација Институције као што је можда било у ранијим временима. Мени не треба да се ја лично у свему томе оглашавам да би стекао медијску популарност, него да завршим посао који сам започео пре две ипо године а то је да се на заједничкој платформи обједини првенствено евиденција свих напада на новинаре који су до сада уведени УНС, НУНС и који се налазе у сталној радној групи која се брине о безбедности новинара, где се евидентирају кривична дела која су се догодила или која су пресуђена, или која су у току поступка. Потребно је да се све то обједини. Најзначајније је, а то сам више пута чуо како овде тако и од посланика медија из иностранства, да не постоји јединствена платформа већ да се постојеће платформе у много чему разликују. Оно што је био мој циљ и што ћу до краја довести, свакако уз подршку и првенствено уз велики напор новинарских удружења и три синдиката које сам рекао да спадају у групу од 10 потписника платформе, јесте суштина нашег деловања. А то је да то заиста уроди неким резултатом. Ако сва новинарска удружења или већина њих сматрају да је Заштитник грађана она институција која треба да поставља на ту платформу оно што се сматра нападима на новинаре с обзиром да сада они уносе те податке, ја ћу то здушно прихватити.

Добро. Ја само не знам, није ми јасан био тај део о каквој популарности државне институције Заштитника грађана говорите. Просто ми није јасно зашто ви нисте се као члан Радне групе огласили у вези са случајем који се десио када је реч о порталу КРИК. Уредник тог портала је рекао да се плаши за безбедност својих новинара. Ви мислите да то није за реакцију?

- Ово сте ви одговорили на сопствено питање, што сте рекли да се плаши за безбедност. Када се неко плаши за сопствену безбедност, онда се обраћа онима који штите безбедност свих нас, а то су полиција и тужилаштво. Заштитник грађана, да вам појасним оно што вам није било јасно...

А која је улога радне групе?

- …не стиче популарност на тај начин што ће дати саопштење, проглас или како већ да назовем то, јер се тиме не постиже ништа. Јер ће се поново десити, што не жели нико од нас, да се неки слични, како сте ви рекли, атак на нечију безбендост понови. Нама је циљ, Заштитнику грађана заједно са овима које сам набројао, да се том евиденцијом таквим појавама стане на пут.

Добро, али ви знате да је и председник Вучић чак у свом интервјуу, кад је био у Абу Дабиу, рекао, да се не смеју дирати новинари КРИК-а, односно да треба да раде слободно свој посао. Па, како може председник државе то да каже, а ви као Заштитник грађана сматрате да то ништа неће донети?

- Преседник државе може да каже. Заштитник грађана се креће у оквиру онога за шта се залаже највише - за платформу о којој говорим и која ће мислим много више донети него да сада говоримо о конкретним случајевима. Видели смо на почетку мог мандата да таква врста саопштења ништа посебно није утицала на безбедност новинара и зато смо приступили изради заједничке платформе. Понављам да би сви разумели, платформе која би објединила све притиске, нападе, дискредитације, атак на безбедност, да ли њихову личну или њихових породица.

Дакле, ви мислите да ће том евиденцијом напада новинари најбоље бити заштићени? Дакле, чини ми се да се ту ради само о евиденцији, шта је са превенцијом?

- Нисте, апсолутно нисте у праву. То има за циљ…

Не тврдим да сам ја у праву, ја вас питам да ми појасните.

- … како посебну тако и генералну превенцију. Јер, видите, ако вас неко пита која од постојећих евиденција је потпуна, јер се оне у много чему не слажу, онда ви морате радити на томе да се оне обједине у јединствену евиденцију иза које би стали, ово није колоквијално већ заиста то мислим, сви новинари у Србији.

Шта ви мислите о слободи медија и раду и положају истраживачких новинара у Србији? Треба ли они да се плаше за своју безбедност, ево као што смо то чули од уредника портала КРИК, да је ово најтежа претња коју су до сада добили. Шта ви мислите о томе?

- Прво, нико не треба да се плаши у овој земљи, били то новинари било они који обављају неку другу делатност. Друго, ви самим тим како сте питање поставили делите на истраживачке новинаре. Ко су онда ови други новинари. Зар нису сви новинари…

Ја не знам зашто ви имате проблем стално са мојим питањима, то ми је исто интересантно, ваљда ја знам како ћу да вам поставим питање.

- Немам проблем са питањима…

Они су… они раде за портал, то су истраживачки новинари који раде за портал који се тако и зове. Имате истраживачке новинаре, имате документаристичке новинаре, имате разне поделе у новинарству.

- Ево, ви сте сами одговорили на своје питање. Ако…

Па, не. Ја вама појашњавам, пошто вам није било јасно.

- … говорите о томе да су истраживачки новинари које треба заштитити, па шта са овим другим новинарима, њих не треба заштитити? Ја сматрам да све новинаре …

Треба све заштитити. Управо о томе говорим.

- … без обзира у ком медију раде, без обзира да ли је то портал неки, који су медији …

Добро, али ја сам навела пример људи који су изашли у медије, који су угрожени.

- … сви они доживљавају нападе и сви су на неки начин угрожени. Тај степен њихове угрожености варира од оних, да тако кажем, најбенигнијих као што су удаљавања са конференција за штампу или једноставно избегавања одговарања на питања, па до оних физичких напада који директно угрожавају безбедност њиховог живота. Значи, немојте делити на истраживачке и на ове друге. Сви су новинари, за нас, они који обављају врло важну делатност, делатност која даје могућност грађанима да правовремено сазнају оно што их интересује и све их треба подједнако заштитити.

Добро, ја сам поменула у овом случају истраживачке новинаре зато што смо конкретно причали о порталу КРИК, зато што су то новинари који се баве истраживачким новинарством. Мени је драго да чујем да ви желите да заштитите све новинаре у Србији, зато вас и питам шта ћете као члан Радне групе Владе Србије урадити управо када је реч о заштити новинара, дакле да то не буде само платформа где ће бити евидентирани напади на њих.

- Оно што сам увек радио, а то је да покушам да помирим, да доведем за исти сто све оне који треба да заштите интересе свих новинара. Јер та радна група, колико сам је ја схватио, се бави заштитом, не истраживачких новинара, него свих новинара у Републици Србији. Више сам пута покушавао, не кад су само новинари у питању него када су у питању сукобљене групе у Републици Србији. Нормално, ван ограничења …

А на који начин сада…

- … онога што ме закон ограничава, а то је члан 10а Закона о заштити грађана, а то је да то има неку политичку конотацију, тамо иде…

Добро. Можете ли нешто сад урадити, ево изашла су одређена удружења из ове Радне групе, мислите ли ви да можете да будете тај помиритељ, како сте рекли?

- Ја ћу покушати свакако. Управо и то што називамо сада колоквијално платформаа, то окупљање око те јединтвене платформе и служи да би се сви опет, да би ја покушао опет да их помирим и да наставимо посао, без обзира у којој форми и под чијим покровитељством, да се проблем безбедности новинара реши.

СОС телефон, да ли новинари пријављују нападе, да ли очекујете да ће након ове приче са порталом КРИК и изласка новинарских удружења из радне групе Владе неко од новинара заиста позвати тај СОС телефон?

- Ја ћу погледати која је функција тог телефона, прво да ли се јављају, а онда по којим питањима се јављају. Јер то је исти случај као код заштите грађана. Код Заштитника грађана је постојао тај СОС телефон и постоји и данас могућност да се грађани јаве и да изнесу своје проблеме. Тек када видите који су то проблеми, онда можете дати и једну, да кажем, општу констатацију.

Господине Пашалићу, хвала вам на времену које сте издвојили за Телевизију Н1.

Детаљи

Објављено: 05.03.2021.

Заштитник грађана Зоран Пашалић гостовао је у емисији „150 минута“ ТВ Прва.

Учитељ глуме Мирослав Мика Алексић налази се у притвору због сумње да је у периоду од 2012. па све до 2020. године сексуално узнемиравао своје ученице. Више јавно тужилаштво у Београду води истрагу против Алексића. Заштитних грађана Зоран Пашалић пре два дана је посетио Алексића и разговарао са њим након притужбе његовог адвоката. На шта се конкретно жали учитељ глуме, чућемо сада од мог госта Заштитника грађана. Са нама је у студију и Игор Јурић, оснивач фондације „Тијана Јурић“, који ће такође коментарисати новонасталу ситуацију. Господине Пашалићу, пре два дана били сте код господина Алексића, на шта се жали? Ви имате контакт са адвокатом.

Пашалић: То је тако и пренето. Ми имамо обавезу као институција Заштитника грађана, и то се налази у Закону о Заштитнику грађана, да вршимо контролу у каквим се условима налазе и живе лица лишена слободе, то нису само притвореници већ затвореници, као и лица у психијатријским установама.

Ви имате обавезу на ту посету.

Пашалић: Ово је била редовна посета Окружном затвору, односно како је у јавности познатији то је притворска јединица у Бачванској улици или Централни затвор, тако да смо том приликом обавили разговор са одређеним бројем притвореника а између осталих и са господином Алексићем. С обзиром да се притужба његовог адвоката односи на поступак, односно онај део који не спада у нашу надлежност, а то су одређене судске радње. Као што је познато јавности, Заштитник грађана ни по Уставу у члану 138. а ни по важећем Закону о Заштитнику грађана нема могућности да контролише нити судску управу нити суђење, што би се рекло у основи или у меритуму. Оно о чему ми приликом посета разговарамо су услови у којима се неко налази у притвору. Услови у притворима су далеко тежи него услови у затвору. Лица која су у притвору бораве у ћелијама 23 сата, имају само 1 сат право шетње, док у затворима на издржавању казне обично затвореници врше неке радње, у смислу да одржавају просторије заједничке или се баве неким другим послом или раде у неким радионицама најчешће.

Само да кажем гледаоцима, Виши суд у Београду је предложио 12. фебруара за још 30 дана притвора. Адвокат се није жалио на то него на услове.

Пашалић: Нисте ме разумели. Адвокат се управо жалио на оно што Заштитник грађана због закона и Устава које сам малопре цитирао не може да буде предмет његовог рада и деловања. А на услове у самом затвору се жале сам притвореници, затвореници или родбине оних лица који се налазе у психијатријским установама. Због тога ја одлазим на лице места и обављам разговор појединачно, и тако је обављен разговор са господином Алексићем.

Имали сте разговор.

Пашалић: Имао сам разговор не само са господином Алексићем него са више притвореника, поготово је то врло битно што се они налазе у делу који је нека врста затворске болнице, јер су то лица која имају одређених здравствених проблема. С обзиром да су посебни услови у тој болници и такви притвореници се посебно третирају, то је увек место које ми обилазимо.

Господине Јурићу како Ви гледате овај одлазак господина Пашалића? Претпостављам господине Пашалићу да то није први пут да одлазите у такву затворску јединицу и обилазите људе који су третирани као господин Алексић.

Пашалић: То није мој хир то је законска обавеза, ја сам обишао скоро све затворе у Републици Србији.

На позив.

Пашалић: Не само на позив, рекао сам Вам на почетку - постоји обавеза контроле.

Разумем, само ми реците да ли сте ишли некада на позив?

Пашалић: Како не, затвореници који се налазе на издржавању казне имају могућност да се јављају на фиксни телефон у одређене сате, пошто немају право на мобилни телефон у току дана, и они најчешће се јављају нама и притужују се на одређене услове у затвору. Онда се то проверава, најчешће одласком на лице места у разговору са њима, са Судском управом и онда се доносе одређени закључци. Морате једну ствар да разумете, Заштитник грађана је једна институција која делује објективно, немамо ми право на субјективни став бар у вези са послом који обављамо. Ја могу да мислим о било коме на један начин на који углавном људи придају неки субјективни моменат. Када је посао у питању, овај који радим, ту нема субјективних...

Ја Вас апсолутно разумем али јавност је толико узнемирена целим овим случајем.

Пашалић: Одлично сте ово рекли. Постоји један од разлога за притвор то је узнемирење јавност. Ја не могу да знам да ли је то био један од разлога за одређивање притвора господину Алексићу али то је један од разлога зашто смо ми извојили овај разговор, баш због тога што се ради о деци која су ту предмет, видећемо када Суд буде дао своју коначну реч.

Треба сачекати, тако је. Господине Јурићу, како Ви гледате на ову ситуацију?

Јурић: Наравно, слушам господина Пашалића и он заиста говори као правник. Са те неке правне стране можемо да говоримо о томе да треба бити објективан, реалан, да ту мора постојати претпоставка невиности, да мораш објективно бринути о свим грађанима па и о онима који су починили најтежа кривична дела. Можемо на неки начин, уколико се наравно то докаже, овај случај ставити у ту категорију најтежих кривичних дела. Са друге стране, врло сам узнемирен као грађанин, врло ми је блиско сада када сам добио позив за ову емисију, било ми је врло драго да укажем на неку чињеницу како се заиста објективно не брине о неким другим жртвама.

Шта Вас је највише погодило?

Јурић: Конкретно, био сам сада за викенд и посетио девојчицу из Ниша, због које се такође цела јавност узбуркала, где је она била жртва једног силоватеља 10 дана. Разговарајући са њом дошао сам до сазнања сада после свега, када је она мало смогла снаге да прича о томе, шта се дешавало тих 10 дана. Па сам био код породице која је изгубила трагично сина, била је потрага за њим. Морам само да направим дигресију везану за овај случај да бих могао да укажем шта у ствари хоћу да кажем. Где сам заиста видео у каквом су тешком психичком и физичком стању та деца и те породице, питао сам их да ли вам се некада неко обратио? Да ли се после трагедије коју смо ми доживели, да ли се неко нама обратио и да ли је Заштитник грађана, тада није био господин Пашалић, али и да јесте када причамо о случајевима који су се десили, да ли је неко закуцао на њихова врата и питао како сте ви данас, у каквим ви условима живите, да ли сте спремни да наставите живот, да ли вам је потребна било каква помоћ, да ли су услови у којима ви живите адекватни да би наставили нормалан живот? Ја причам о жртвама, хоћу да будем објективан и према људима који су у kазнено-поправним установама али и о људима који треба да наставе живот после тешких трагедија које им се десе. И због тога, данас тврдим заиста одговорно - ово није моја ситуација и неко моје субјективно мишљење. Потпуно објективно тврдим да се не поступа на исти начин са жртвама и са починиоцима кривичних дела, па чак и са онима којима није доказано. Хајде са ставимо на тас, и хајде да ставимо на исте равне части те људе. Па када помажемо и бринемо о људима који су данас осумњичени или су већ доказани починиоци тешких кривичних дела, хајде да ставимо на исту вагу људе који су били жртве. Сматрам да нико у овом друштву па ни Заштитник грађана не брине довољно о тим жртвама.

Господине Пашалићу, изволите.

Пашалић: Мени је драго што је господин Јурић ово рекао, ја сам ћутао о томе сматрајући да је васпитано да не износим да сам са том девојчицом разговарао пре 8 месеци. Зашто то нисам износио у јавност рећи ћу вам сада, можда када говорите то у медијима није коректно али морам то да кажем. Она је инсистирала на разговору са мном, ја сам отишао да разговарам са њеном породицом баш из ових разлога које је господин Јурић рекао. Разговарао сам са родитељима понудивши помоћ, она је инсистирала да разговара са нама, ја због њене секундарне виктимизације нисам инсистирао на разговору. Оно због чега сам ћутао све ово време је што ми је она рекла да ју је много више погодило то што су медији експолоатисали њену трагедију, него сам чин који јој се десио. Увек сам био за то да се деца првенствено штите у медијима и од медија. Не може се користити ради личне афирмације ни један трагични случај, и зато то не радим нити ћу икад радити из разлога што се оно што та деца доживе мултипликује. А ви врло добро знате да је Заштитник грађана истицао небројано пута да се мора и, хвала Господу Богу ако смем то да кажем, што му се излази у сусрет. А то је да се приликом саслушања и контаката са том децом она секундарно не виктимизују, јер то што су доживела отвара неко други. Разговарао сам са особом која је од струке, која се бави конкретно ретрауматизујом, да спречи даље одвијање те трауме и онда сам сазнао једну ствар. Одлично иде са том девојчицом, тако ми је речено.

Јурић: Са ким иде? Није истина, не ради се са њима, био сам код њих.

Пашалић: Ради се, донећу Вам документацију.

Јурић: Па донесите.

Пашалић: Немам разлога да се препирем, ово је битно што ћу да кажем не да бисмо се нас двојица надговарали. То је што ми је психијатар рекао из Топонице, она је један од најблажих случајева којој се десио један страшан догађај и ту не мислим само на чин отмице, чији напредак иде релативно добро. Никада то не може да иде јако добро за разлику од неких дечака и девојчица који се исто тамо налазе, код којих он иде далеко спорије. Готово сам сигуран да ће се човек који је то учинио једног дана обратити Институцији. Као што су се институцији за време мог претходника обраћао човек који је направио једно страшно дело у Звездарској шуми где су биле смртне последице. Заштитник грађана је тај који мора да чује и ту страну. То није лако, морате имати многа знања, много и животног и радног искуства да бисте направили ту врсту дистинкције.

Господине Пашалићу, јел' могу ја да кажем народски и људски - треба имати желудац за тако нешто.

Јурић: Ја ћу Дејане да Вам кажем да сам спреман да дођем код Вас у емисију са породицама деце жртава насиља. И волео бих да Вам они кажу колико се држава бринула о њима, да ли их је Заштитник грађана или било ко други, причамо о институцијама, посетио, да ли им је понудио било какву психолошку или било какву другу помоћ. Да не буде да овде Игор прича и да прича у своје име да би себе заступао. Не, Игор је такође тешко и моја породица тешко је проживела оно што нам се десило, нико нам се није обратио тако да ова прича... Понављам још једном спреман сам да доведем ту породицу и да вам кажу шта је учињено и колико су пута имали било какву терапију да им се помогне. У каквом је дете стању и колико је његов опоравак добар, ја не бих био потпуно сигуран у оно што сада Заштитник грађана каже.

Пашалић: Ви нисте стручни да цените како иде њен опоравак. Нисам ни ја, то треба да каже онај ко се тиме бави. Ја Вас потпуно господине Јурићу разумем.

Јурић: Не разумете.

Пашалић: Разлика је у томе што је наш посао јако тежак, ми нисмо невладина организација како се то колоквијално зове, то су удружења грађана, ми не можемо лично да говоримо. Ја могу да имам мишљење али га нећу изнети јавно док год радим овај посао. Ја морам да објективизујем ситуацију колико могу. Што сте Ви рекли треба имати желудац, чути сву ту причу небројано пута и са једног и са другог аспекта, притом немати могућност за оно што смо ми тражили новим законом а то је надзор над судовима, а то је у појединим државама у Европи, то морам да кажем ради јавности. Конкретно, имате у Црној Гори то да Заштитник грађана може чак да се умеша у судски поступак када су у питању заштита посебно осетљивих група, где ћете најосетљивију групу него што су деца и да их даље таксативно не набрајам. Шта је моменат? Моменат је тај што често жеља да се неко осуди путем медија ономе ко је доживео трагедију, јер не улазим у то до које мере је то трагично и до које мере је то стравично, то ће суд показати правоснажном судском пресудом, много више штети ако је остао у животу, што се то стално потенцира та прича. Овај случај који је изазвао, ја сам се зачудио да је наша посета једном од притвореника мислим на господина Алексића, изазвала толико значајан интерес јавности. Ту је било људи који имају далеко веће проблеме у самом притвору.

Јурић: Како је могуће да имате објективну потребу да посетите једног затвореника, како немаш нити законску нити било какву обавезу жртве којима је потребан Заштитник грађана? Гледао сам ја ваше извештаје небојано пута ја пратим врло добро шта радите.

Пашалић: Господине, морате да погледате прво извештај Заштитника грађана да видите шта Заштитник грађана ради и кога он посећује.

Да се вратимо на господина Алексића, немам много времена. Господин Алексић је сам у притворској јединици.

Пашалић: То су детаљи које ћу Вам рећи, нећу Вам рећи број али ћу вам рећи податак да управо ти смештајни услови у свим притворским јединицама, морају да буду под одређеним условима, по оним условима које је прописала међународна заједница. Ми смо потписници те кокнвенције.

Значи није сам.

Пашалић: Тамо нема много ћелија где је неко сам, поставља се само питање онога што не верујем да јавност интересује а то је ти стандарди око квадратуре, око услова смештаја и свега тога.

Вероватно јавно мњење више интересује понашање тих људи који су са Алексићем и притворској јединици.

Пашалић: Знам зашто их интересује, то је опет једна прича на нивоу једног ријалитија. Са њим су људи који исто имају здравствених проблема и то је суштина. Ми када питамо, питамо сво троје који су здравствени проблеми, ми углавном водимо лекарску екипу, овај пут нисмо водили. Иначе водимо и психијатре и лекара, онда на те проблеме које они имају ми указујемо Судској управи ако се неадекватно лече.

Сам позив Вас тамо одмах нас тера на такво неко размишљање које сам Вам рекао. Ви сте рекли да Вам то личи на ријалити.

Јурић: Ја ћу Вам рећи, знам ја шта интересује јавност уопште - опхођење других затвореника према конкретним случајевима, када су поготово жртве деца или када је неко сексуално злостављан. Нису они угрожени што се тиче других затвореника, имају изузетно добар статус, причам и о људима који су починили најтежа кривична дела. Знам да имају посебне мере заштите када се шетају у одређено време. Причам о човеку који је убио наше дете, и те како добро знам у каквим условима живи. Верујте ми да народ не мора да брине о њиховој безбедности. Са друге стране, такође, желим још једном да нагласим да ја тим људима не желим ништа лоше, напротив. Нека живе и окајавају своје грехе тамо али желим да жртве буду заступљене исто као и они у казнено-поправним јединицама, и да се штите и воде рачуна исто онолико колико се данас води брига о здрављу људи који почине такве злочине и људи који су жртве. Мислим да се о жртвама много мање води рачуна.

Пашалић: Последица овога што смо ми урадили у вези са конкретним случајем ја сам јако задовољан због тога, то је што смо ми тражили од Министарства просвете да све те назови школе потпадну под надлежност, да неко ко се региструје као друштво са највећом одговорношћу као привредни субјекат а фактички обавља неку врсту образовања и оно што је нарочито важно због васпитања, мора бити стално контролисан. И то не само просветна инспекцијал. Ресорни министар нам је 18. фебруара одговорио да ће се то и урадити јер ова школа да је контролисана како се контролишу друге под називом државне школе, поставља се питање до којих би сазнања та инспекција дошла.

 

Детаљи

Објављено: 05.03.2021.

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Уранак“ на Телевизији К1.

Случај Мирослава Алексића, познатог учитеља глуме и даље је у жижи јавности. Њему је средином фебруара продужен притвор за још 30 дана, а терети се за укупно осам силовања, 11 кривичних дела полног узнемиравања. Пре два дана у Окружном затвору посетио га је Заштитник грађана. На какве се услове у притвору жали Мирослав Алексић и има ли основа за реакцију омбудсмана, то питамо Зорана Пашалића, заштитника грађана, он је наш гост овога јутра. Добро јутро. Да почнемо хронолошки, када Вам се обратио адвокат Мирослава Алексића?

Адвокат нам се обратио у понедељак.

И шта је тражио?

Он се обратио због неких процедуралних разлога. Он сматра да је било пропуста суда који поступа у случају господина Алексића.

Понедељак... Ви сте га посетили...?

У среду.

Да ли је ово први...

Морам, извините што Вас прекидам, да кажем, то је једна од редовних посета које ми обављамо периодично и то по притворским јединицама и затворима и свим оним установама у којима се налазе лица лишена слободе, па смо између осталог разговарали не само са господином Алексићем.

Али сте због позива адвоката ишли тамо?

Не. Ишли смо да погледамо услове у притворској јединици јер се део, како је у јавности познат Централни затвор или притворска јединица у Бачванској улици, реновира и да видимо који још делови би требало да се реновирају, односно какви су услови у којима проводе време и у којима се налазе притвореници да би инсистирали на томе да се један део те притворске јединице уреди.

На вашем сајту пише да сте баш на позив адвоката Мирослава Алексића ишли.

Да, али претходно пише да смо били, то углавном нико није обратио пажњу, да смо били у притворској јединици са циљем који сам Вам изнео.

И, на шта се жалио конкретно осим тога, какви су услови у притвору?

Ми смо разговарали са притвореницима, између осталих и са господином Алексићем, о условима у притвору. Ти услови се првенствено односе на њихов боравак у притвору, јер не знам колико је јавности познато, притвореници проводе у ћелијама 23 сата дневно.

Да, која је разлика између притвора и затвора?

Велика је разлика с обзиром да у затворима лица која се налазе на издржавању казне затвора углавном обављају одређене активности у току дана што, признаћете, у много чему утиче на то да време брже прође. У притворским јединицама они бораве 23 часа у ћелијама, а 1 сат дневно имају право на шетњу. Та 23 часа у просторијама које морају бити такве какве јесу по одређеним међународним стандардима у погледу квадратуре, кубатуре, услова хигијене, и оно на чему ми нарочито инсистирамо - здравствени услови не само због ковида, него како се притвореници који имају одређене здравствене проблеме третирају, како се лече, да ли имају довољно лекарске неге, да ли имају лекове... То је посао Заштитника грађана, односно оног дела који се бави лицима лишених слободе.

Добро. Ви се бавите и многим другим стварима… Хајде да наведем, сам закон упућује Заштитника грађана да посебну пажњу посвети заштити права припадника националних мањина, права детета, права особа са инвалидитетом, права лица лишених слободе и родној равноправности. Морам да Вам кажем да кад сам јуче прочитала ову вести и коментарисала је са неким људима, негде нас је мало шокирало да сте ишли у посету баш Мирославу Алексићу.

А зашто Вас је шокирало?

Па зато што... Ево, хајде, питаћу Вас да ли сматрате да је то приоритет, од свих ствари које су пред Вама и ових тачака које сам навела, којима се Ви бавите, да ли је стварно приоритет да се иде у притвор код Мирослава Алексића?

Видите, Заштитник грађана, бар док сам ја у мандату, је озбиљна институција која се бави, без икаквих афинитета, анимозитета, према свим лицима која спадају у нашу надлежност, па самим тим и лица лишена слободе, као што сте рекли. Значи, није примарни разговор био, нити је посета била због господина Алексића, него због редовних активности. С тим што медијима свако помињање имена...

Али ја Вам кажем да сте Ви то сами, Ваша канцеларија је објавила да је то био повод.

Тако је. Наша канцеларија је објавила два саопштења, с тиме што, да није у питању господин Алексић, него да су наведена нека друга имена притвореника која смо такође посетили и разговарали, ја сумњам да би то ико објавио, обзиром да је господин Алексић био у фокусу дуго.

Значи Ви сте то објавили како добили медијску...

Не, нама не треба медијска популарност, нити нам треба... То је једно од саопштења којима ми свакодневно идемо ка медијима.

Сад сте ми рекли, да сте навели неко друго име не би било ништа.

Не. Одлично што сте ово питали. Видите, тај случај је у фокусу био данима или недељама, ја то нисам пратио. И због тога је изазвао ову пажњу медија. А када ми посећујемо друге установе у којима се налазе лица лишена слободе, а то не значе само притворске или затворске установе, већ и оне друге установе као што су психијатријске болнице, да их тако назовем, у којима се налазе лица лишена слободе, то никада скоро или готово никада није изазвало пажњу јавности, а ми то исто тако објављујемо, исто тако инсистирамо на томе, јер то спада у круг наших редовних активности, и ми то радимо да не кажем свакодневно, али имали смо на стотине посета прошле године и ове године радимо то врло пажљиво. Е сада, што постоји такав један став у јавности, који ја као правник не бих коментарисао, то је кршење презумпције невиности сваког човека. Ми наступамо професионално. Нас не може, нажалост, занимати шта ће суд урадити, у овом конкретном случају ми немам право контроле судова и тужилаштва, али свако ко се налази...

Моје питање је било да ли је то приоритет био да се посећује он?

Па није приоритет, то је, рекао сам Вам, редовна активност. Значи спада у редовне активности институције.

Али ако ми га истакнете, онда то мени не звучи као редовна активност.

Па ја не улазим како Вама звучи, ја Вам кажем да је то једна редовна...

Па зашто сте истакли да сте њега посетили?

Погледајте добро саопштења тог дана. Погледајте шта је, постоје два саопштења тог дана. Прво саопштење где се говорило о посети притворској јединици у Бачванској улици, мислим да је испратило можда једно четири или пет медија, он-лине, писаних или електронских... Да би ово о посети тој истој, у оквиру кога смо разговарали са господином Алексићем, испратило мислим око 40 разних медијима.

Значи, наслов је - Заштитник грађана разговарао са притвореником Мирославом Алексићем, то је наслов на вашој...

Тако је, а погледајте претходна саопштења.

Не, не, али хоћу да кажем да сте Ви издали саопштење поводом конкретног разговора са Мирославом Алексићем.

Јесмо, јер смо разговарали и са Мирославом Алексићем. Прочитајте саопштење. Шта пише?

(Водитељка чита) Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас током посете Окружном затвору у Београду са притвореником Мирославом Алексићем...

Зоран Пашалић, заштитник грађана: Онда нисте прочитали претходно. Морате гледати све као јединствену целину.

Не, али ја читам то саопштење које сам читала и јуче.

Па нисте добро прочитали, опростите што Вам то кажем.

Па како нисам? Па ево то пише на вашем сајту.

Па нисте, морате гледати целину. 

Па не могу да гледам два паралелна саопштења.

Па морате да гледате ако хоћете да имате целину. То је оно што се и представља као проблем. И добро је што сте ме ово питали. Када су такве ствари у питању, које изазивају интересовање јавности, увек сам инсистирао да једино институција Заштитника грађана може то да сагледа са објективног аспекта. Ви можете то да гледате субјективно. Оно што се колоквијално зове невладина организација, односно удружење грађана и они могу да дају субјективни печат, јер не постоји обавезност њиховог рада који неко контролише. Наш рад, који је строго контролисан од Народне скупштине Републике Србије, мора да има дозу објективности. Е сад што је о господину Алексићу, или било коме, у јавности створена слика каква је створена, нас не обавезује ни у једном, ни у другом правцу.

Ја Вас питам зашто посећујете Мирослава Алексића и обавештавате нас о томе,  то ми није јасно?

Не обавештавамо вас ми о томе, ми вас обавештавамо о нашим редовним активностима а Ви сте изабрали то, Ви сте ме због тога и звали.

Нисам, Ви сте. Али Ви сте то изабрали.Наслов је на вашем сајту - Заштитник грађана разговарао са притвореником Мирославом Алексићем.

Тако је, и погледајте претходну најаву, ја Вам то говорим.

И зашто није Мирослав Алексић под тим саопштењем него је одвојен?

Зато што је то што је обављен разговор са свим притвореницима, нужно било повезано и са тим делом у коме се они налазе, а то је оно што сам Вам ја рекао, а то је део где се он тамо налази, који спада у део, да слушаоци односно гледаоци боље разумеју - део затворске болнице. Када се неко налази у оном делу који спада у део затворске болнице, онда се ту поставља питање посебних услова...

Ко је у делу затворске болнице, нисам разумела?

Пазите, постоје притвореници који се налазе у редовном да тако кажем третману и они који се налазе у третману који подразумева њихово здравствено стање. Господин Алексић није једини тамо, тамо постоји низ притвореника који имају одређених здравствених проблема. Оно што је нама важно, као што сам рекао, поред хигијенских, смештајних, то су и здравствени... ево сад у време ковида па ћете схватити колико је здравље важно, а поготово када се неко налази у притворској јединици. Не разумем зашто је сада то питање Вама битно, а није Вам битно како су остали притвореници који су исто угроженог здравственог стања, каква су они били тема, са њима се такође разговарало врло, врло пажљиво.

Ја разумем, али Ви сте ми истакли ову тему и зато смо ми...

Не, Ви сте мени истакли ту тему.

Ја Вас само питам зашто истичете разговор са Мирославом Алексићем?

Зато што, опет Вам кажем, посматрате једнострано. Посматрате, односно не Ви, него бира се оно што је медијима или јавности, како бих рекао, интересантно... ето не знам други израз који би био адекватан.

За Вас није ништа спорно што је ваша ПР служба одлучила да изда посебно саопштење које се тиче само разговора са...

Не, за мене није ништа апсолутно спорно што издаје моја ПР служба, из разлога што ПР служба прати кретање, односно рад институције и како моје, тако и осталих запослених и издаје саопштења. Сада, шта ће неко изабрати па томе посветити посебну пажњу, најчешће то су она саопштења које су везана за неке догађаје који су прошли, или су у току, који су опет изазвали...

Али Ви нисте могли ни да претпоставите да ће ово да изазове велику медијску пажњу?

Зоран Пашалић, заштитник грађана: Апсолутно је мени свеједно јер мени није до медијске пажње. Мени је да имају сви, опет кажем, институција Заштитника грађана мора бити објективна, многи могу бити субјективни, али ми морамо бити објективни... Значи ако је неко доживео или доживљава већу медијску пажњу или мању, нама је апсолутно свеједно. Ми посећујемо исто и трудимо се да заштитимо иста права тих људи која су могу бити или су угрожена.

Добро, прихватићу тај Ваш одговор и...

Не, али немате шта да прихватите или не прихватите... Опет понављам, морате гледати кроз време, не можете гледати одвојено, сада Ви можете да извучете рецимо из неких наших активности неки случај од пре 6 месеци, годину дана, или два месеца и да кажете зашто је тај случај био тада медијски интересантан, хајде да кажемо то... Па то не зависи од нас, него зависи од вас који радите у медијима.

Али ако ми Ви дате фокус на Мирославу Алексићу, онда ћу ја то као медиј...

Па не дајем ја, Ви дајете.

Па не, Ви дајете пошто сте га ставили одвојено. Шта сте причали са њим?

Са њим сам причао о његовим условима у притворској јединици. Првенствено, да ли услови у којима се налази су адекватни прописима за све притворенике, да ли он има неких посебних примедби у оквиру...

Да ли га неко посећује поред адвоката?

Не, то није моје питање, нити ја имам разлога да га то питам. Ја могу да разговарам с њим о теми која се тиче самог суђења, која се тиче самог поступка, али свакако да то је тема о којој, нажалост за сада, ја се надам убудуће да ће моћи изменама и допунама Закон о заштитнику грађана, а то је његов третман у суду, односно брзина, односно спорост, односно права у судском поступку, која су врло, врло добро одређена Законом о кривичном поступку, конкретно Чланом 210, став 1.2 закона, а ово о чему Ви причате одређено је ЗИГС-ом. То су теме о којима ми можемо да причамо, али фокус теме су услови у затвору.

Добро, и да ли ћете реаговати на нешто од тога на шта се жалио?

Апсолутно, ако... Не, он се није жалио, то је суштина приче, он се на услове у затвору није жалио. Он је само инсистирао на нечему, а то је да му се омогући да има чешће, да кажем, лекарске надзоре с обзиром на његове болести о којима причати нећу јер на то немам право. Ја нисам исповедник па да морам да чувам нечију тајну, али схватићете да разлози и пристојност не дозвољавају да о суштини тог разговора о условима у притвору причам јавно.

Добро. Значи, имате основу да реагујете на то што је...

Апсолутно, ми реагујемо увек. Не само у случају Алексића, понављам, него свим случајевима оних који су се жалили на услове. Био је још један притвореник који је имао значајних притужби, које додуше спадају у домен судског поступка, али било је и оних који се тичу самог његовог боравка и третмана у притвору, и тако даље. Кад кажем третмана, знате на шта мислим да не буде погрешно схваћено, а то је оно што му закон и право гарантује, то су писма, пошиљке и тако даље.

Пар дана након што је Алексића ухапшен, Ви сте били гост код Јоване у студију и једна од ствари о којој сте причали, односно замолила Вас је чини ми се баш она да покренете иницијативу за децу, да се школе за децу које су у оквиру ваннаставних активности законски уреде. Шта се са тим десило?

Хвала и за ово питање, зато што смо то завршили и Министарство просвете је прихватио да се и оно што се назива приватне школе, ја сада да не тражим други израз, морају контролисати исто као што се и контролишу да кажем тако државне школе.

И кад ће се то десити?

То ће се сада десити, а разлози су ти што под формом разних правних лица која су регистрована како су регистрована у АПР-у као друштва са ограничном одговорншћу, као предузетничке радње, већ да не улазим у то, се налазе школе , како сте рекли, како се то каже, које се баве образовањем и оно што је још важније васпитањем деце... Под којим условима се то обавља, то мора бити предмет контроле просветне инспекције. Овај случај је покренуо лавину тих интересовања, где смо ми били иницијатор тога и мени је драго да смо успели.

Односно наш програм у разговору са Вама.

Свака част програму, да, небитно је ко је покренуо, да ли ви, да ли ми, битно да је епилог тај који смо ми желели.

И да ћемо значи од сада има титулу контролу, је ли тако?

Имаћемо не само ту контролу, ми смо иницирали још нешто, а то је како уопште се врши опорезивање, односно какав порески третман имају такве школе. Ако из онога што смо сви прочитали, те школарине, да их тако назовемо, имају одређену врло високу цену за неки просек Републике Србије поставља се питање који је начин се рачуна њихов приход и како се обрачунава порез.

Па да, зато што су они, претпостављам, рачунали порезе као и обична фирма, је ли тако?

Ја не претпостављам, ја ћу видети оно што су урадили...

Али не, чим сте кренули то да чешљате, имате разлог зашто то радите.

Не, разлог је тај да видимо заиста како је то рађено.

Зато што имате разлога да сумњате да није урађено како треба.

Видите, заштитник грађана не сумња, он утврђује на основу доказаних чињеница. Значи, за разлику од свих других, не укључујем ту судове, они такође раде по том принципу, ми не може да дајемо паушалне оцене и саопштења. Оно што ви зовете невладин сектор, што не постоји као термин, постоји термин удружења грађана, има их око 35.000 у Републици Србији, могу дати неку паушалну оцену, ми не можемо дати. Ако ми нешто тврдимо...

Нешто сте много на ви и ми.

Не, нисмо на ви и ми, него вам кажем морате направити разлику јер одговорност је у свакој ситуацији. Као што видите сад у време ковида, врло сам пажљиво слушао, ваши претходни саговорници су говорили о тој одговорност, ви морате да направите ту озбиљну дистинкцију између онога ко има одређену одговорност јер му је она законом обавезна и неког ко је нема. Значи, када Заштитник грађана да неко саопштење или неку препоруку, иза тога стоји озбиљан рад, озбиљне чињенице, доказане.

Ја то разумем, зато Вас и питам. Сигурно имате неки разлог што сте одлучили да гледате порески третман тих школа, је ли тако?

Не само разлог, него када имате један проблем који ми уочимо, ми га не пуштамо да он као такав сам егзистира, него гледамо повезане проблеме са тим проблемом, то вам је рецимо овај случај који сам вам навео... Примера ради, када радимо проверу да ли је неком одузето родитељско право, из било ког разлога, ми онда гледамо дубље, гледамо и хранитељске породице, и третман, и њихове приходе, и то како се то ради о другим центрима за социјални рад, како на то реагује институција која се налази над свима њима, а то је министарство, то је наш посао.

Надам се да је то и нешто што је нормално да тако треба да се ради.

Не знам да ли је нормално, али знам да тако ми радимо.

Хвала Вам што сте били мој гост.