Пашалић за Н1: Део вијетнамских радника не жели да напусти првобитни смештај
Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији “Дан уживо” на Телевизији Н1.
Прелазимо на тему дана. Шта је установио обиласком локације на којој су боравили вијетнамски радници у Зрењанину, који органи власти највише крше права грађана, о томе ће говорити у „Теми дана“ Зоран Пашалић, Заштитник грађана. Добар дан и добродошли. Имали смо добар увод у овај разговор - чули смо да доктор штрајкује глађу и набраја низ ствари због којих је незадовољан, почев од мобинга, затим о томе како се одлучује ко ће добити коју специјализацију, потом помиње и ковид надокнаде. Много разлога, много незадовољства. Је л’ то разлог да интервенишете као Заштитник грађана?
- То је разлог да се нама обрати у домену онога што ми можемо да урадимо, осим овог првог а то је мобинг, за шта је надлежан суд. Као што је већ познато јавности ми немамо право контроле судова нити мешања у рад судова, све друго може да се нама обрати. Додуше, ми не можемо да то радимо непосредно, него преко инспекције која се бави овом проблематиком, али свакако да би пратили рад инспекције и видели шта је она нашла и ако би, да тако кажем налази инспекције били у складу са оним што је господин рекао, онда бисмо ишли неким препорукама. Ако не би били у складу, онда би видели да ли ми нешто можемо да учинимо да помогнемо.
Е сад кад кажете да ли ви можете нешто да учините да помогнете, наравно да ћемо причати о случају вијентамских радника у Зрењанину јер то највише окупира пажњу претходних дана и прво питање које се поставља јесте да ли су надлежни закаснили са реакцијом? Да ли смо предуго чекали на прву реакцију и на провере?
- А која је прва реакција? Морам да вас питам, с обзиром да је та проблематика која је прво ишла преко медија где је заузела једно значајно место, као и значајно место међу реакцијама различитих органа, па не само органа и институција државе већ и свих других. Мислим првенствено на удружења која се зову код нас невладине организације, а свакако и на онога ко о томе највише води рачуна, а то је Заштитник грађана. С тиме што Заштитник грађана ради искључиво и једино на основу доказаних чињеница и из тог разлога смо ми три пута били у посети. Од тога сам два пута био ја, данас сам био последњи пут, не мислим у низу следећих догађаја али последњи обилазак је био један заједно са колегама, где смо покушали да утврдимо шта је у односу на ранији период измењено и да ли је измењено у погледу онога што је најважније, а то је да радници који су ангажовани од фирме која се бави извођењем радова, то је такође кинеска фирма, да су се њихови услови живота променили.
Први пут у јавности се 29. октобра појавило питање услова у којима бораве радници, не вијетнамски такође у вези са Линглонгом, него кинески, и тада смо добили неке неодређене одговоре од највиших званичника ове државе који нису стигли да провере или су се питали како то смо ми сад толико брижни као телевизија и као медији, бринемо и за стране раднике. Значи тема није нешто што се појавило пре неколико дана. Када сте ви први пут реаговали? Када је први пут инспекција за рад реаговала на такве вести?
- Ми смо реаговали одмах по добијању информације о положају вијетнамских радника, али смо такође посетили и раднике који долазе из Кине у погледу њиховог смештаја и услова рада. Оно што смо тада утврдили је да је почео процес пресељења свих тих радника на друге локације. Основни разлог је био што је у том првом, да тако кажем, насељу био смештен велики број радника и ту се постављало питање колико они имају услове за живот у погледу смештаја, одржавања личне хигијене, исхране и свега другога. Данас, значи 4-5 дана потом, били смо на пет локација на које су они измештени, с тиме што је у оном првобитном смештају остало 89 радника. Они су ту од првог дана, значи од јуна месеца када су дошли први радници из Вијетнама и они не желе одатле да оду. Тај смештај је неких пет минута од места где се обављају радови. Они ту иду бициклом. Њихов одговор на наше питање је да у овом тренутку број радника од 89 у тим објектима апсолутно њима одговара за начин живота који они желе да воде. Свакако да...
Је л’ верујете да су они слободно и без страха одговорили на то ваше питање?
- Апсолутно сам у то сигуран, зато што смо разговарали са великим бројем њих без икаквог присуства некога ко би се могао назвати условно званичником.
Да, али да ли би тај званичник могао да сазна шта су они рекли, да су рекли да су им услови лоши и да желе да оду одатле и да их на неки начин казне за такве изјаве, као што смо чули?
- Кога да казни?
Вијетнамске раднике.
- Вијетнамске раднике званичник да казни? Видите, сви углавном везују ту проблематику са фирмом "Линглонг" која практично са тим свиме нема никаквих додирних тачака, јер раднике ангажује фирма која је такође кинеска, која се бави свим тим.
Коју је ангажовао "Линглонг", је л’ тако?
- Да, али то је исто кад бисте ви мене ангажовали да вам сазидам кућу. Ви очекујете да вам ја сазидам кућу и да уђете у њу, а како ћу ја спровести ту активност то...
Онда знамо одговорне. Одговорна је фирма коју је ангажовао "Линглонг" да регрутује раднике, да их доведе.
- Ту одговорност треба утврдити.
А шта мислите ко може да буде одговоран?
- Може да буде једино фирма која их је ангажовала под условима под којима их је ангажовала, односно ако се не придржава оних услова које је она њима гарантовала на месту, односно у земљи из које су дошли, а то је када су они у Вијетнаму били упознати са тиме где иду, шта ће радити за новац који ће бити њихова плата, а за услове смештаја свакако да нису били обавештени. То је оно што су они нама рекли у разговору, а што се тиче самих тих услова рада. Понављам, они су измештени на пет локација, док се не присаједине овим радницима који су из Кине и док не буду смештени на сличан начин. Обишли смо, као што сам рекао, и те раднике који су у контејнерском смештају, где се налазе сви они објекти који су потребни за њихов живот. И оно што нам је било врло битно да утврдимо, а то је да ли је, пошто је то било у јавности истакнуто као најбитније, у питању трговина људима, да ли се налазе пасоши код њих и да ли су они задовољни смештајем и исхраном. Не само да је тај контакт са њима дао одређене одговоре, већ све оно што смо ми предузели. Као што сам рекао, ми не радимо према спекулацијама већ према доказним чињеницама, тако да смо били за ове три посете и у полицији и у инспекцији рада, и са њима и на новој локацији и разговарали не само са вијетнамским радницима, већ и са кинеским радницима, што је далеко лакше. Морам да вам кажем, ти вијетнамски радници углавном долазе из руралних средина и да малтене нико од њих не говори ниједан језик. Читао сам у неким извештајима, мало њих говори енглески. Могу да одговорно тврдим да готово ниједан не говори енглески језик.
И да ли мислите да они нису били уплашени за посао?
- Да појасним само.
Изволите. Ми знамо доста детаља већ до сада.
- У овоме што је сада можда изгубљено у преводу или то с вијетнамског на кинески, са кинеског на српски, то је једино што могу да кажем да би могао да буде проблем.
Али оно што није изгубљено у преводу, ја сад морам да вас прекинем, јесте да су они живели у катастрофалним условима који нису достојни човека, без обзира одакле долазе, и да држава Србија не сме да дозволи да било који радник, па макар дошао из неке руралне средине у Вијетнаму или одакле год, живи у онаквим условима.
- Нисам рекао да је рурална средина услов да они буду тако смештени, али постављам питање свима онима који говоре да су живели у катастрофалним условима да ми опишу те услове. Ја сам више пута био у њима. По мени је суштина у овоме што су услови у коме су они живели монтажни услови. Јесу то чврсти објекти, али оно што се односи на просторије где се одржава лична хигијена…
Па, бојлер на 500 радника.
- Четири бојлера, два су се покварила. Ево 120 литара. Не, на 500 него на 402 радника. Хајде да будемо прецизни кад говоримо о томе. Знам да то битно не мења слику и хајде да будемо прецизни.
Не мења уопште.
- Значи, и просторијама у којима су они боравили, у којима су спавали. Што се тиче првог питања трговине људима, постоје одређени индикатори према којима се утврђује да ли је у питању трговина људима. Та питања су њима постављена да би се видело да ли постоје одређени елементи, а даље то ради надлежно тужилаштво па ћемо видети резултате њихове истраге. Затим задовољство или незадовољство смештајем. Основно незадовољство је било што их је много у том простору. Сада кад их је 89 они сматрају да су то услови који њима одговарају.
А ви сте видели како изгледају те просторије?
- Како да не. Био сам у свакој од тих просторија.
А како онда можемо да мислимо да је неко задовољан да живи у онаквим условима?
- Па ја нисам рекао да су задовољни, ја сам рекао да они којих је 89 ту, да они хоће ту да остану. И сад нормално да постоје, то сам рекао и пре пар дана, постоје преговори да се они и одатле изместе, али они инсистирају на томе. На питање зашто, зато што им је ту...
Само да разјаснимо нешто, пошто ни мени није јасно. Из оних неусловних барака о којима причамо су исељени колико ја знам, није остао нико?
- Није тачно. Из оних барака остало је 89 који не желе да се иселе.
Добро, и?
- А остали су смештени на пет локација. Ми смо обишли свих тих пет локација.
И јесу сада бољи услови?
- То су сада изузетно добри услови, осим једне локације где имамо примедбе зато што још нису монтирани они санитарни услови, односно већина је монтирана, један део није. То је стамбена зграда где они се налазе двоје или троје у једној соби, има тамо и где их је мање, али је сада проблем како изместити ових 89 људи који образлажу да им је сада када су тамо сами, да им то одговара.
Добро. То значи да је практично њима само тамо била гужва и да им ништа друго није фалило, ви то тако кажете?
- Не, ја не кажем тако. Ја кажем овако, да је њима сигурно нешто фалило, до које мере ја не могу да тврдим јер на питања шта вам овде највише смета они се нису жалили на услове смештаја, чак ни услове хигијене, него су се жалили на исхрану. Та исхрана је...
Што је такође катастрофалан податак.
- Податак је у овоме, видите, треба гледати са свих страна. Не можете гледати једнострано. Није у питању количина хране већ је у питању то, што јавност мора да зна, а то је да постоје неке традиционалне кухиње које они упражњавају, где они нису били задовољни нашом храном како је ми спремамо, ни кинеском храном.
Али нису били задовољни ни количином. Није само нашом храном, тиме како ми спремамо, него су добијали једно јаје за доручак.
- Немојте то молим вас, то апсолутно не стоји. Ми смо утврдили тачно које су количине дате. Ствар је у припреми и зато сада на новој локацији где ће они бити смештени заједно са кинеским радницима, значи контејнерски је смештај, основна њихова примедба је да им се доведе њихов кувар који би спремао храну на вијетнамски начин, да тако кажем. Значи то је била суштина. Људи говоре о томе како су они морали да сами спремају храну. Чињеница је да су сами спремали, али чињеница је да је доста тога последица што једини слободан дан који имају, а то је недеља, они се практично тиме највише и баве.
А шта је исплатама тим радницима? Јесте ту установили истину, је л’ су они исплаћени или су добили једну зараду, као што смо чули од једног од тих радника?
- Ти радници су почели да долазе јуна месеца. Последњи су дошли пре месец дана. Они су исплаћени, цена њиховог рада је између 700 и 800 долара за месец, за 26 радних дана. Оно што је њима представљало највећи проблем то су одређене, да кажем, административне препреке око слања дела зараде у Вијетнам. Даћу вам само једну разлику.
Јесу њима исплаћене плате или нису?
- Исплаћени су, да, да.
Значи за све што су радили, све месеце, они имају плате апсолутно?
- Они су за све месеце исплаћени. Ствар је само слање њиховог новца породицама у Вијетнаму. Одмах ћу направити дистинкцију, њима је плата, као што сам рекао, апсолутно утврђена и провером износа плате и разговором са њима, упоредбом тих података. Њима је плата 700, као што сам рекао, 800 долара у просеку, ако имају неки прековремени рад више, ако имају неке изостанке смањује им се за дневницу. То значи не само ако изостану цео дан са рада, већ ако касне. Из тог разлога је њима било врло битно да буду што ближе градилишту, јер ако им треба њима бициклом, они се не крећу пешке, треба пет минута, а друго је ако чекају да дође неко са друге локације па да их превеза, онда морају да устану раније. Сад да не улазим у детаље, али ово је битно. А плата у Вијетнаму је просечна 150 до 200 долара, тако да њима је било битно да они тај новац или гро новца шаљу својим породицама.
Само да заокружимо ову причу сада. Шта ми сад закључујемо из свега овог што сте ви рекли, да ту није било никаквих проблема и да је све то нормално што се дешавало?
- Како није било проблема, па не би се иселили са те локације. Први проблем који сам рекао био је да ли је било трговине људима. Нећу да прејудицирам одлуку тужилаштва. По нама, по индикаторима како се трговина људима утврђује и по опису тог кривичног дела или његовог бића, да једноставније кажем, то је члан 388 КЗ-а, морате узети у обзир да се ја том проблематиком бавим од 2004. године кад се то још звало трговина људским бићима, да по мени, говорим у име Заштитника грађана односно своје лично име, нема
елемената трговине људима чак и по оном члану, односно тачки 8 тог члана 388, али хајде да не прејудицирамо, чекаћемо одлуку тужилаштва шта они утврде.
Не знамо значи?
- Не знамо. Друга варијанта да пасоши нису били код њих. Пасоши су били, то смо утврдили када смо дошли, у згради у којој се налази дирекција тог посла. Они су добијали реверсе за те пасоше. Објашњено им је зашто: зато што се прво вијетнамско дипломатско представништво налази у Румунији и постоји опасност од губитка пасоша. Шта би се онда у тој ситуацији десило? Сви пасоши су им враћени. Значи та информација…
Враћени су сада, али нису били код њих.
- Код њих се налазе сви пасоши сваког од њих.
Али оно што је свима најпроблематичније јесу услови.
- Услови, то је треће. Утврђено је да ти услови нису заиста добри, првенствено у погледу смештаја и зато су они...
Да су катастрофални. Без грејања.
- Није тачно да је без грејања, само што је, узмите у обзир да су људи дошли у јуну, да се сада, улазио сам у те просторије, по овом времену ту налазе електричне грејалице. Каква је инсталација то нисмо проверавали, то ради МУП, али се сада бавимо грејањем, бројем кревета. Лоши су услови били. Кад кажете катастрофални, онда морам да подсетим да не причају људи оно што нису видели како су смештени наши радници у иностранству. Не, врло је битно. Па не, врло је битно, јер морамо направити градацију између доброг, лошег, јако лошег и катастрофалног. То вас молим. Али тај проблем...
Ми сад не причамо о нашим радницима у иностранству. Ми знамо да се догађало пре пар година, у Словачкој смо имали причу о томе.
- Па био сам тамо, зато и говорим о томе.
Ви говорите о томе, али хајде сада да се фокусирамо на овај случај вијетнамских радника. Само закључак, шта је закључак целе те приче? Је л’ интервенција била потребна, је л’ инспекција рада…
- Не само инспекција рада, МУП, и сад ако погрешим уморан сам, то је онај део Министарства за рад који се бави заштитом жртава трговине људима који такође су се бавили том проблематиком и где смо ми данас када сматрамо да смо један део приче затворили, нормално да ћемо пратити колико ће они остати у том новом смештају.
Јесу ту прекршени неки закони у целој причи о којој причате? Закон о раду?
- Видећемо резултате инспекције рада, односно шта ће нас она обавестити. Ми смо њима данас упутили допис да нам одговоре на одређена питања. То су радне дозволе, дужина трајања тога према домаћим прописима и оно што нам је врло битно, а то је оно из радно-правних односа која они имају. Њима су сви уговори на годину дана. Значи могућност...
То је по нашем Закону о раду?
- Па они се налазе у Србији. Питали су и нас више пута где је ту проблематика Заштитника грађана. Заштитник грађана се бави заштитом држављана Републике Србије и свих лица која се налазе на територији Републике Србије и то је свима јасно.
Имају право запослени на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и друга права у случају болести и тако даље и тако даље.
- Има још нешто друго. Имате оно што може да алудира на трговину људима, а то је комуникација са својим ближњима у земљи одакле су они пореклом. Али притом оно што је најважније...
Је л’ има те комуникације?
- Има, како не. Најважније нам је било да утврдимо под А - да ли су они у Вијетнаму упознати у коју земљу иду, шта раде у тој земљи, колико остају, за коју плату.
Неки кажу да су им рекли да иду да раде за немачку компанију, а не за кинеску?
- Могуће да су неки рекли. Нама нико од њих није рекао, јер је нама основно питање било то, а то се могло ипак на неки начин превести, а то је да ли знају у коју земљу се упућују и у којој земљи се налазе. То је један од индикатора утврђивања жртава трговине људима. Оно што нам је такође битно то је слобода кретања, да ли они могу да изађу из простора. Тамо се помињала и жица и свашта. Они излазе из простора, одлазе најчешће да купе намирнице ту у околини, не иду далеко много, да ли их је неко у томе ометао, да ли их је неко спречавао, да ли су имали непријатности од наших грађана јер тога је било у неким случајевима које смо ми раније радили и, што сте ви рекли и што је нама најважније било, а то је комуникација са породицама из којих долазе. Да будем јаснији, било је пропуста. Те пропусте смо ми утврдили први и рећи ћу вам, овом приликом се захваљујем тој фирми која је извођач радова што су нас пустили у тај простор. Да нас они нису пустили у простор једини начин да дођемо посредно је да се ангажује инспекција рада да нас уведе у тај простор јер као што вам је познато, закон не дозвољава Заштитнику грађана да контролише приватне фирме. Сва врата која смо хтели да отворимо су нам била доступна. Сви људи које смо желели да видимо су нам били доступни. Сви људи са којима је требало да разговарамо су нам били доступни.
Сада тај неки Кинез који се помиње, како се понашао према новинарским екипама у случају...
- Упознао сам тог Кинеза.
И? Што је спречио екипу?
- И тачно знам.
А је л’ нормално, мислите да препречи колима екипу Н1 или да насилничком вожњом одвраћа екипу „Дојче веле“ да прати караван који вози?
- Ако се он тако понашао, то већ...
Па постоје снимци.
- Верујем, уопште не треба да ми показујете снимке. Онда то спада у домен санкционисања таквог понашања по више основа. Је л’ то снимак? Па да, то је тај господин.
Да, то је тај господин са вама у комуникацији био рекосте фин. Вама су била отворена врата.
- Не могу да кажем да је био фин у смислу да је био префињен. Једноставно комуникација је била нормална.
Нормална, али не и према новинарима. И шта ви сад мислите? Добро, добро. Ово сад нема више везе са том причом.
- То је тема коју можемо да отварамо, то је заштита новинара приликом обављања свог посла.
Питам Вас, ево тај менаџер како се понашао према новинарима? Је л’ верујете да он према тим вијетнамских радницима који су доведени преко његове фирме да исто тако има један цивилизован приступ и да они уопште немају никакав страх да кажу истину у комуникацији са вама?
- Господина сам видео само на улазу и никад није...
Није присуствовао разговору?
- Не, није.
Али то нема никакве везе.
- Опет кажем, ми радимо само према доказаним чињеницама. Да ли је он најгрубљи могућ, да ли употребљава физичку силу, да ли се на неки други начин лоше понаша према њима ја не могу да тврдим док то не видим или док ми се то не докаже. Сад да измишљам неке приче, нисам склон томе нити је то сада у маниру Заштитника грађана.
Наравно. Још ћемо се ми бавити том причом свакако, али пошто нам време истиче.
- Извините што вас прекидам, не да ћемо се бавити, јер када ми добијемо оно што тражили смо од ове три институције, од МУП-а, Министарства за рад у погледу инспекције рада и од секретаријата или како се већ зове које се бави заштитом трговине људима, ми не престајемо... Пошто су ово привремене локације на којима се они тренутно налазе хоћемо да видимо које ће бити сталне локације где ће провести неки од њих шест месеци, неки годину дана. Неки можда и дуже, јер уговор се може продужити.
Ово што је привукло пажњу јавности јесте штрајк глађу Милорада Улемека Легије и ваш одлазак на разговор са Легијом.
- Да, био сам на разговору не само са Легијом или да говоримо о господину Улемеку, пошто с њим нисам пријатељ да бих користио надимак у обраћању према том господину. Када смо разговарали са господином Улемеком ту је 13 затвореника и осим двојице, сви су хтели да разговарају са нама, тако да је то планирано време за разговор потрајало до касно у ноћ.
Да, кажу шест сати.
- Не са њим, него са свима. С њим најдуже, али су и остали имали да дају своје примедбе.
Шта је био основ да реагујете и пођете на тај разговор?
- Обраћање адвоката не само господина Улемека већ и адвоката који заступа господина Звездана Јовановића, а то је да су се они жалили на услове и на третман. Што се тиче нашег посебног гледишта, то је третман. Кад кажем третман мислим на третман од стране оних који требају да прате, сад можда ово некоме звучи беспредметно с обзиром за која кривична дела они одговарају.
Четрдесет година робије, је л’ тако, за убиство премијера и Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића. То причамо за Улемека, Легију.
- Сваке две године се преиспитује колико они напредају у ресоцијализацији и да ли се то изводи на начин на који је прописано. Ми би ту требало да се обратимо Вишем суду који даје главну реч. Ви знате да не можемо да контролишемо судове, али ја се носим мишљу да искористимо своје мало право које се налази у ранијем закону и у овом закону, а то је Акт сарадње, да видимо на основу чега је написано све то што је написано, без жеље да се упуштам се у службене тајне али се надам да то неће бити као такво квалификовано. И оно што нам је битно су услови у затвору у погледу посета, физичких контаката са најближима. Оно што је исто тако важно а то је трошење времена у затвору. Они имају два сата теретане, имају...
Шест сати ван ћелије дневно.
- Тако је. Два сата шетања и два сата...
Право на посету блиских сродника, браниоца, других лица која нису у блиском сродству. Годинама уназад Улемек има право на четири телефонска разговора месечно. То је Управа за извршење кривичних санкција демантовала наводе Улемековог браниоца.
- Шта је демантовала?
Навод Улемековог браниоца да он нема услове које би требало да има, с обзиром на добро понашање.
- Морамо да узмемо у обзир све. Страшно ми смета кад неко у јавности говори нешто што није засновано на закону или на доказаним чињеницама. Они се налазе у Посебном одељењу.
У потпуности су у складу са законом и правилником о кућном реду.
- Није ту у питању кућни ред. То је оно што је регулисано посебним законом који се односи на права осуђеника који одговарају за организовани криминал. То је једно. Они се налазе у тим просторијама зато што су припадници одређених криминалних група.
Затвор са максималном заштитом.
- Не само са максималном заштитом, него са максималним ограничењима.
Ограничењима, добро.
- Даћу вам пример који ће свим гледаоцима бити јасан. Имате седми павиљон где се налазе починиоци најтежих кривичних дела. То су силовања деце која су узнемирила јавност, убиства, вишеструка убиства и тако даље. Они имају већи број права на телефонске разговоре него што имају у Посебном одељењу јер се сматра да оне особе које се налазе у Посебном одељењу могу да комуницирају, да на тај начин организују своје, да тако кажем, припаднике истих криминалних организација у погледу даљих неких активности. И они су се жалили на то како да људи који одговарају за најтежа кривична дела имају већи број разговора, имају могућност за бољу комуникацију од нас.
И шта ћете ви даље предузети? Шта ви можете као Заштитник грађана?
- Рећи ћу вам шта могу да предузмем. Прво, битно ми је да се њима, то ће бити у препорукама, ево имате ексклузиву, боље организује њихово време у погледу организовања неких активности које би њима поред ових шест сати, два сата теретана,два сата шетња, два сата њихова комуникација у оквиру оних просторија у којима бораве заједнички, да им се организује неки посао, јер они то траже. Значи нешто што би заокупило њихово време: Затим да им се омогући боља комуникација са јавношћу у погледу средстава информисања, затим да се утврди ко су ти, да их условно назовем васпитачи, који комуницирају са њима, који имају могућност да утврде заиста евентуалне помаке у њиховом понашању. То су стручна лица. То је један део. Други део на чему инсистирају адвокати,а то је измене закона. Ја сам адвокатима рекао, измене закона свакако да, али ми морамо узети у обзир да ли ми ћемо ту бити ексклузивни у смислу да уносимо у закон нешто што се не налази у међународној конвенцији о заштити права осуђених лица. Не можемо ићи преко те конвенције чији смо потписници, али свакако да ћемо све аргументе узети у обзир.
Е сад морам да вас питам да ли су исцрпљена сва правна средства када је реч о Улемеку Легији?
- У ком смислу правна средства?
Сва правна средства да он дође до својих права, па је Заштитник грађана сада реаговао?
- Његов адвокат ми је рекао да није добио одговор на нека обраћања па се он обратио нама и нормално да смо ми, којима је то основни посао, дошли да чујемо што се каже тет-а-тет, шта је проблем.
Добро. На крају морам да вас питам, ево врло кратко ћемо о томе, реизбор Заштитника грађана се спрема следеће године?
- Не спрема се резибор, спрема се конкурс.
Конкурс се спрема. Хоћете се ви кандидовати?
- То је исто као да ме питате за кога ћу да гласам на изборима. Све то зависи од низа фактора.
А од чега конкретно?
- Од мојих личних афинитета, да ли да радим овај посао или да га не радим.
Добро. И шта ви кажете сад у овом тренутку?
- У овом тренутку не кажем ништа.
Не кажете ништа?
- Не.
Још нисте одлучили?
- Не, а морате једну ствар, имамо времена.
Имамо врло мало времена. Морам да вас питам нешто још у вези са тим.
- Имате једну основну ствар, а то је никада се нисам служио саопштењима где на не знам колико страница причам, полемишем, а да за то немам неки озбиљан основ и озбиљан доказ. Можда је то последица мог деформитета што сам радио посао који сам радио, па не волим да читам трактате који иза себе немају ништа.
Зато сад скратите.
- Скратио. Готово.
Шта значи то што сте изговорили?
- Значи да нисам одговорио на питање, нећу вам одговорити, али видећете следеће године, Боже дај да смо сви живи и здрави.
До следеће године још једна ствар. Пет тужби за мобинг?
- Код мене?
Тако је. Ваших службеница против вас.
- Мислим да ће их бити више, зато што...
Па како се са тим улази у кандидатуру за нови мандат?
- Врло једноставно.
Ви сте Заштитник грађана.
- Врло једноставно, нека тих пет тужби буду доказане на суду да сам вршио мобинг. Ја нећу искористити своје право, а то је да тужим те особе за злоупотребу. Имате и то у закону који се зове Закон о забрани злостављања на раду. Нећу искористити своје право, али нисам сигуран да моје колегинице и колеге који су исто тако тужени заједно са мном неће искористити то право, па ће суд донети одлуку и видећемо ко је ко.
Видећемо сигурно. Хвала вам пуно што сте говорили за Н1.